Ja nisam za ljubav, više sam za voljenje. Ovakva, od voljenja satkana. Ne osvajaju me velike reči malih ljudi. Ne poklanjam se poklonima. Za mene nije ljubav. Ja sam za obožavanje. Ono čudo, u koje veruju svi koji, čudima ne veruju. U meni možeš voleti samo ono još neistraženo. Nedodirnute pregibe tela. Neotkrivene delove duše. Neizgovorene misli. U meni možeš voleti celu Moskvu. A...
Kada smo se poslednji put videli, jedne sada već davne januarske večeri, vejao je sneg. Seli smo u jedan kafić u maloj ulici blizu Knez Mihajlove. Pričali smo kao navijeni oboje, bukvalno se boreći za reč. Smešno mi je što imam utisak da sam tek tada...
Nina je moja žena iz snova. Iako je nikada upoznao nisam iako joj nikada ni cvet ubrao nisam ja znam – Nina je moja! Ninu sam sreo svega jedanput u kišnoj noći pred Boljšoj teatrom upitala me je: Koliko je sati? A ja joj rekoh Sat mi je stao. I tada, upravo tada sam znao – Nina je moja! I ove noći...
Vertikalno ili horizontalno. Nisam nikada razmišljala o tome kako te volim. Možda količinski i ne toliko zadovoljavajuće kao prostorno i vremenski određeno, nekim mojim satom. Mnogo ili malo. Koliko mi znači to tvoje ljubljenje pogledom kada smo ljuti. Možda onoliko koliko čestica ima u nekom mom...
Samo se pravim naivna Obavijem ruke oko kukova I pravim se da si tu Pevušim onaj novi bluz I zamišljam tvoj glas zatvorenih očiju Kad se dovoljno ugrejem Slegnem ramenima Zagrizem usnu I prste pružim ka čaši Suvog belog vina Da utolim žeđ za onim što nismo Za onim što nikada...
Ruska književnost u zaostavštini svetske kulture obiluje depresivnim, introvertnim i genijalnim piscima. Savremena ruska pisana reč jednako je kvalitetna i nastavlja tradiciju bogate erudicije. Jedan glas koji se izdvaja iz celog tog opusa, jedinstven, tajnovit, originalan, uvrnut i dubok u svojoj postmodernističkoj niti, je glas...