07 nov Nema vremena

Vremena trebam!

Daj mi samo jedan dan.

Jedan, da ga disanjem i ćutnjom slavim.

Jednu obdanicu i jednu noć,

za duh, za telo.

Jer vreme me melje kao mlin.

Kao ledeni čelik

dere mi žile i dušu na sitno drobi.

Vrtlog koji vuče svako parče mesa

sa skeleta svučeno, od kosti odvojeno.

Te nesrećne komade…

Kakvo je to meso, žalosno, labavo i trulo?!

Za bolje i nije.

Neka ga grize oštrica koja kao sablja seče,

i neka zvonko zveče kosti

da uz pesmu isprate trulež što smrdi

baš kad život otkucava ponoć.

Autorka: Ana Krsteska

Fotografija: favim.com