Vremena trebam! Daj mi samo jedan dan. Jedan, da ga disanjem i ćutnjom slavim. Jednu obdanicu i jednu noć, za duh, za telo. Jer vreme me melje kao mlin. Kao ledeni čelik dere mi žile i dušu na sitno drobi. Vrtlog koji vuče svako parče mesa sa skeleta svučeno, od kosti odvojeno. Te nesrećne komade...
Najtužnije otkrovenje- odrasli život je obično sranje, danju vrišti dosadom, u noći ćuti mrtvilom. Odrasli život nema vremena za mene, za tebe. Odrasli život nema vremena za ringišpile i duge šetnje prožete nedogledom tišine. On umire na rukama ispuštajući zadnje "rodi me". Odrasli život nema vremena za sanjarenje i kontemplacije gradskih panorama. On mehanizmom budućnosti guta smisao sadašnjosti. Prišunja se obećanjima ispijajući poslednju kap nekadašnjeg poetičnog...