26 okt Nema tačke za nas

Dugo već tražim tačku

Iz koje ćemo krenuti
Ili onu koja završava priču

Da želim ponovo da krenemo
Da najviše na svetu želim ponovo da krenemo
Ne znam iz koje bismo tačke

Iz početka ne umemo
Previše je početaka i krajeva iza nas
Previše je već izgrađenog
Iz tog izgrađenog ne možemo
Jer sve smo porušili
Nema više ničega na šta bismo mogli čvrsto stati

Gde da stavim tu tačku reci mi

Na koji deo zemljine kugle
Ili će nam biti pretoplo, sparno, zagušljivo
Istopićemo se, ispariti
Ili ćemo se smrznuti
Pretvoriti u santu leda i popucati

U umerenom najmanje možemo
Iz umerenog žudimo za toplijim, hladnijim, jačim
Ne umemo umerenu klimu

Ne umemo umeren život i umerenu ljubav
Iz umerenog bežimo

Da stavim tačku negde na nebo
Da kao Ikar od prevelike želje za slobodom i suncem
Ostanemo bez krila i padnemo
Da nas gravitacija zabije u najdublju pukotinu
Da odlebdimo u kosmos i raspadnemo se

Da je stavim u more
Da nas pojedu ajkule kojih se toliko plašim
Da nas progutaju dubine
U reku
Da nas odnese daleko od izvora
Da nas izbaci na neku obalu i ostavi da trulimo
U jezero
Da se od ustajalosti pretvorimo u mulj i padnemo na dno

Da stavim tačku u vatru
Da izgorimo opet, opet i opet
Da postanemo feniks opet, opet i opet
I tako u krug
Dok ne ostane ništa iz čega ponovo možemo da se rodimo
Ništa osim par čestica rasutih u vetru

Da je stavim u utrobu neke majke
Tu je baš najsigurnije
Ali da isprljamo tako sveto mesto
Budemo i gori nego što smo sad
Ne, ne možemo ni to

Da želim ponovo da krenemo
Da najviše na svetu želim ponovo da krenemo

Ne znam iz koje bismo tačke

Nema više početaka za nas

Nema više ni krajeva za nas

Nismo nas pustili onda kada smo još mogli
Kada smo još mogli da nastavimo svako svojim putem
Ako smo to ikada i mogli

Stiskali smo, grebali, stezali
Dolazili, odlazili, vraćali se
Sve, samo da ne pustimo
Od toliko očajnih zagrljaja
Od toliko snažnih zagrljaja koji lome kosti
Naše MI je eksplodiralo

Nije to bio kraj, nije nestalo
Eksplodiralo je i bilo je svuda
Rasulo se po našim od tada odvojenim životima
To smo na kraju krajeva i želeli

Samo da ne nestane
Po svaku cenu
Eto nam sad, sad ga ima baš svuda
Sada gde god da pođem pregršt naizgled naših tačaka
Po svemu i u svemu
Samo, nijedna u koju ponovo možemo zajedno da stanemo
Nijedna iz koje možemo zajedno da krenemo
Nijedna koja može da nas završi

Nema tačke za nas

Autorka: Jovana Ž.

Fotografija: pinterst.com