08 okt Mahovina

Postoji jedan pab u kojem samo sa tobom popijem rakiju. Tamo nas prepoznaju. Znaju šta pijemo. I misle da znaju šta smo.

Postoji jedan park u kojem se uvek čekamo. I jedna klupa koja ćuti mnoge priče. Tu delimo šarene bombone. Tamo ja mislim da znam šta smo.

Postoji to mesto gde se savršeno spajamo. Gde su nam zvezde najbliže i gde imaš onaj dečački osmeh.

Postoji i mnogo reči koje smo progutali. Strah koji smo skupili u par koraka i okrenuli glavu na drugu stranu. Postoji, jer znamo šta smo. Isto tako znamo da ako to izgovorimo naglas da će postati stvarno.

Nije da ni sada nismo stvarni.

Stvarno je to što se ljubimo. Što me grliš najjače kada me se uželiš. Što voliš da mi mrsiš kosu, čak i kada se mrštim. Što me uvek pratiš kući. Što me uhvatiš za ruku kada ćutim i ne pitaš ništa.

Stvarno je i to što si mi upoznao tatu. Doduše, slučajno. A to što mi sada tata provuče po koje pitanje o tebi, to baš i nije slučajno.

Stvarna su i ova 183 dana sa tobom. To što ne umem da ti pobegnem. I to što me polako hvataš. Lepiš mi se kao mahovina.

Znaš, nije to mala stvar. To nešto što deliš sa nekim.

Ta posveta na knjizi od četiri reči. Onaj uspeli sos iz trećeg puta koji ti se svideo. Tvoja roze majica na meni. Jedan april u Beogradu kada sam rekla da neću dugo i vratila se kući posle šest sati. Omiljene minđuše koje sam tada izgubila, a koje si mi pronašao dva meseca kasnije. I taj tvoj stomak koji mi opasno parira u ždranju dimljenog vrata i milke sa keksom od 300 grama.

Isto tako znam i da ima mnogo dugonogih crnki koje bi ti bile zanimljivije. Koje bi samo tebe sanjale. Kojima bi bio prvi. Koje ćute i ne izvode pevački performans iako ne znaju da pevaju. One kojima sos ispadne dobar iz prvog puta. One koje te ne zapitkuju stalno i ne filozofiraju. Koje su umerene.

Takve te ne bi pitale kad trošiš sve one kilometre kada ćeš da se vratiš, a da još nisi ni otišao.

Takve ne znaju šta znači parče Bucka u pola dva posle dobre rakije.

Od takvih ti ne bride usne danima.

Nemoj sa takvima.

Nemoj, jer onda ne bi bio onaj u koga sam se zaljubila.

Autor: Anela Uzeirović

Izvor fotografije: tumbl.com