Koeficijent inteligencije

Mudar čovek puno greši

Jer najbolje uči onaj koji ne zna puno

Često plačeš u zadnje vreme

Iako se svakog dana ponovo zaljubimo jedno u drugo

I vreme provodiš zaokupljena poslom koji voliš

Samo sedneš pored mene

Nasloniš mi se na rame

I počneš da jecaš

Ni ja nisam srećan

Iako mi svaki dan počinje sa tvojim licem

A završava zagrljajem

Mislili smo da ćemo biti srećni kada budemo dobili šta želimo

Kada budemo ostvarili sva svoja prava

Ali nije tako

Jer nismo prihvatili svoje odgovornosti

Nismo jedini koji ne mogu naći smisao

Svi moji vršnjaci večeri provode naduvani

Jer na internetu svakog dana mogu upoznati novu devojku

Jer im slika svakog drugog grada deluje lepše od sopstvenog

Jer su negde pročitali da mogu doživeti stotu

Jer su im mogućnosti pomutile sud

Svaka tvoja drugarica ima iste probleme

Nije dovoljno lepa jer joj je sadašnja slika na profilu ružnija od prošle

Pa krivi muškarce zbog njihove površnosti

Umesto da završi faks i osloni se na sebe

Draga, volim te

Znam da i ti voliš mene

Daleko smo odmakli od soba punih dima

I skrolovanja u sred noći

Ostvarili smo svoje želje

Imamo svoja prava

Prihvatimo odgovornost kojoj se sebično opiremo iz straha da ćemo nešto propustiti

Svet je veliko mesto

Ali gde god da odeš naći ćeš tamo iste ljude

Ispunimo naš dom drugom vrstom plača

Jer želim opet biti glup

Samo tada ću biti srećan

Autor: Damjan Unčević

Fotografija: weheartit.com