Usne sam izgrizla od želje. Kosu sam iskrzala od iščekivanja. Koža bi pukla od bespomoćnosti. I mašta mi se već malo umorila, Ali se, na tvoju sreću, ne predaje. Ne volim što nas deli desetak minuta od tebe do mene, Pomnoženo sa svim izgovorima. Jer to je onda jedna velika daljina. Ne volim...
– A šta se s tobom dešava? Ćutiš! Ne vrištiš više onako nad svetom i na svet. Jesi li se uplašila? – Ne! Nisam se uplašila. Umorila sam se. Zaronila sam u tišinu i nikako da isplivam. U tišinu sa njim. Neželjenu. Onu koju smo zamaskirali praznim...
Sutra mi je termin. Mada,''napredna'' medicina još uvek ne moze da izračuna tačan dan kada će beba krenuti napolje, tako da to može biti i za nekoliko dana, kažu, to je normalno. Još jedan dokaz da je čovek neistraženo polje i za medicinu i za nauku...