Hodač po rupama

16. новембра 2018.

-Hoćete li meda u čaj?

-Da, molim.

Pogledom ju je tražio u kuhinji izvirujući iz velike pohabane fotelje. Smeškala se onako za sebe dok je pristavljala čaj.

-I šta kažete, čime se Vi bavite?

Uzeo je jedan keks sa stola.

-Ja sam Vam, draga gospo, profesionalni hodač po rupama.

-Hodač po rupama kažete? A je li to opasan posao?, upitala je zabrinuto.

Glas joj je odzvanjao prikriven zveckanjem šoljica.

Gospodin Majs oseti nagli nalet uzbuđenja izazvan pojavom prilike da priča o svom životnom pozivu.

-Može biti. Ali čovek mora biti istrajan u onome što radi. Godine i iskustvo, gospo…

Nije joj bilo najjasnije o kakvom se to zanimanju radi, ali bilo ju je sramota da ga pita i pritom pokaže neznanje.

-Evo čaja.

Spustila je tacnu sa šoljama na niski stočić sa miljeom. Soba je bila mala i mirisala je na vlagu i blagi devojački parfem. Nesrazmerno veličini sobe, u njoj su bitisale dve glomazne zelene fotelje okrenute jedna ka drugoj. Iako je već prošla ponoć, Karolina i njen nezvani gost sedeli su u njima i presecali razgovor dugim gutljajima mednog čaja, dok je livadom oko kuće lutala magla i ledila male prozore.

 

***

 

Sledećeg dana celo se selo okupilo na proplanku blizu samog centra. Karolina je stajala sa strane grčeđvito stežući kartu u rukama. Stvarala se gužva, ljudi su punili male drvene tribine, sedeli jedni drugima u krilu i uzimali kuvano vino koje se delilo. Deca su lizala šarene lizalice, odrasli su se nemarno dobacivali seoskim tračevima.

A onda se na čistini pojavi on. Jedan jedini i veličanstveni, kako je prethodno najavljen, hodač po rupama, dame i gospodo. On se pokloni ispraćen malim aplauzom. Ne sačekavši ni da se publika smiri, jednim širokim pokretom ruke stvori ispred sebe namagnetisano obličje crne rupe. I dok je svima zastajao dah, on laganim hodom kroči u nju.

Posle nekoliko minuta napete tišine, jedan se dečak požali na bol u uhu. Sva je pažnja bila usmerena ka njemu u trenutku kada se iza njegovog desnog uveta pojavi lice mađioničara. Ovo bi ispraćeno razdraganim aplauzom.

Kasnije nastavi da se pojavljuje na čudnim mestima, poput nozdrva i usta, jednoj devojci čak izađe iz pupka sa minđušom. Publika je ovo odobravala i navijala.

Hodač po rupama tada objavi da je naišao na jednu doista zanimljivu rupu i da će njegov sledeći trik biti nadasve bolji od prethodnih. On ponovo zakorači u crnu rupu na sredini proplanka i ona se zatvori za njim.

Tišina je vladala minutima, ugnezdila se između publike i sporo disala. Ali hodač po rupama se ne pojavi. I kada je bledi mesec počeo da se ocrtava na nebu, i kada se konačno spustila noć, svi su još uvek čekali da ih iznenadi dolaskom iz nekog neobič0nog mesta. Ali ni to se ne desi.

Jedna manja gomila ljudi već se tiskala blizu tribina tražeći da im se vrati novac. Jedno dete je počelo da plače. Jedna devojka oseti silovit nalet sete i golicanje u grudima.

I dok se vraćala kući umorna, Karolina u umu oseti cvetajuću i bolnu misao i posle dugo vremena shvati koliko je konačno i nepovratno sama i koliko joj nedostaje prijatno društvo gospodina Majsa.

I zaplače.

 

***

 

 

Rekla je da ostavlja duvan još pre, ali tada je sela i pripalila lulu.

Gospodin Majs odista se sada nalazio u nekoj rupi. I ta rupa, nepogrešivo je znala, bila je smeštena u njenom srcu…

Autorka: Emilija Deljanin

Fotografija: weheartit.com