Jedan tren snevanja Širom zatvorenih očiju, Beg je u robovanje, naizgled časno, Kad se iz suza rodio ćilibar, Žućkast i vatren, srce ambera Što ga neuki kaleme u mit, Iz tvoga se oka vratio u koren, Pretočio u smolu, gipku i Praiskonski mirotočivu. Ljudi su svemu odredili cenu Na razbacanom buvljaku života Tričave su polovne uspomene, Spomenice,...
Sedim u hodniku Bolnice propale, Pitaju preostali Koliko je do Nemačke. Ja sam se vratio Da bih otišao negde; U grobu je hladno, Ali jedino se tamo Može bez tebe. Izveštaj čekam, Odzvanja kašljanje; Veš se nazire otrcan; Mirišu jedva kupljenih Sto grama kafe. Iz sobe pored Širi se dreka: - Izlazi napolje, Nisi ti jedini Što ovde čeka! Izlaze ljudi pognute glave, Bolest isteruju, U...
Najgore je što su oni ćutali i radili dok ih je kapitalistički sistem gutao bili su sami udisali su pomalo vazduh i nemo posmatrali kako kaktusi venu dan i noć su se spojili u jedan sat i to je trajalo nedeljama a vikendom je nastupao hor jevreja u centru Beograda niko nije aplaudirao niko nije pevao publiku...
U sebi sam te molila da ostaneš da kačimo lampice na garnišle pravimo viršle jedemo pite od višnje u sebi sam te molila glasom svih novosadskih parohija ja koja u bogove ne verujem molila sam te kao da si jedan od njih u sebi sam te molila popila hiljade i hiljade decilitara svetog vina pojela tone i tone nafore napisala redova i redova epifore u kojima te molim da ostaneš. Uz crnački džez pravoslavno jednoglasje katoličke orgulje čitao si za...
Jednom su se tvoje šake, zaklele mojim prstima, da će ih uvek čekati otvorene. I kada ne budu hladne i promrzle. Da će ih grejati i tople, naborane i stare. Jednom je dečak u tebi, obećao da će porasti. Preuzeti odgovornost, za svoja dela i reči. Obuzdati svoju posesivnost. Voleti sebe, podjednako kao druge. I ceniti sve što mu...
Umeš li da letiš? Ili se celog života trudiš da ostaneš sa obe noge čvrsto na zemlji? Pitam te to jer vidim da mi ne veruješ kada ti pričam kako O svetu u kojem živimo ne znamo ništa osim da postoji Sada, dok smo mi njegov deo Verovatno misliš da...
Otkini mi dušu I baci je psima. Njenom krvlju Ispiši svoje ime, Tek da me ismiješ, Tek da najaviš početak. Proćerdaj moju lakovjernu narav, Prokockaj je Za litar vina, A onda, Onda ga prospi po mojim grudima I razlij smijeh. Baci mi ponovo Laž, k'o krpu U lice, da zapamtim Кakvog sam te voljela Pa ću jednom, Možda znati da cijenim Nekog kome...
Ti si me potrošio. Izlizao. Ostavio, kao otvorenu čokoladu. Da se posluži svako, kome bih bila slađa nego tebi. Sit si hteo, da okusiš ono, što te nezasito želi. Malo me smrvio zubima, i ispljunuo. Punih usta se ne uzima novi zalogaj. Ti si mislio, da se ljubav, telom konzumira. A u dušu si me smestio. Pretenciozno sam zgrabila komad. Dok su ti usta, bila...
Hajde da te ispišem Po ljubičastoj pučini Da te poljupcem Umočim u more Da odjekne tamo duboko Kao Reč Svevidećeg (Jer ja sam lunatik I postojim zbog vode U oku posmatrača) Hajde da zajedno zaronimo Verujući u bajku o bezdanu Do posledenjeg mehurića I zaista "Svijet je ovaj tiran tiraninu" I svaki je pesnik Pomalo smrt Hajde da izronimo Tamo visoko Kao Mesec I...
Da Sunca nema cveća ne bi bilo više, ni radosti kada grane brzo posle kiše. To milo naše Sunce što planetu nam greje, sve na svetu miluje pa se srećno smeje. Divno li je kada novo jutro svane pesmom uvek pozdravimo te sunčane dane. Autorka: Angelina Marinković II5 Učiteljica: Mirjana Stojković, OŠ Popinski borci, Vrnjačka Banja Fotografija: Zamak Belimarković ...