Rođen sam na dnu mora i nisam tražio zvezde po nebu. Plivao sam hodajući Naučivši da gledam kroz vazduh. Moje more nije slano, u njemu ne postoje morske nemani. Ima jednu goru, ima horizont i dve zvezde. Njih sam pronašao tragajući za sirenom kad sam ugledao tvoje oči. Otkrila si mi da u mom moru postoji i...
Niko još zbog ljubavi umro nije Ne miješajte babe i žabe Jer Julija i Romeo su samo likovi iz Šekspirove drame I meni više niko rečenicu “Umro bih zbog tebe” podvaliti ne može Jer probala sam U spavaćici od tila sa raspuštenom kosom Legla sam u postelju od hrizantema I zatvorila oči Ništa se...
Kad praviš tati sendvič, Ti sve osim sendviča praviš I u taj sendvič staviš Sve čime bi otac mogao da podglavi Tmurnost pariskih ulica I grubost lica Koja ne ustaju u prevozu; Kad tati sendvič praviš Ti u taj sendvič staviš Mladost da ne primeti Kako su majka i on već stari. Kad tati sendvič praviš, Ti...
Prtljag si koji nosim sa sobom Gdje god da krenem Iako ne znam šta ćeš mi Ni šta bih sa tobom. Vučem te po mokrim trotoarima, Oronulim ulicama sjećanja I svim odavno napuštenim mjestima. Ponekad poželim da te spustim, I umornu dušu na tren odmorim, Ali plašim se da ćeš se isprljati, Pa te tako...
Uselila si se u mene. Kao otužni emigrant Dobivši azil na dve suze i osmeh. Potom si mi okupirala srce. Kad sam pomislio da nije pametno Bilo je kasno da povratim suverenitet. Isuviše autonomije su pokupili Tvoji prodorni pogledi Rušeći barikade i bodljikave žice. Kupidonovo pravo je presudilo u tvoju korist, A nebeski sud pravde...
Na tacni Sam poslužila ožiljke, A ti si ih posuo vinom, Crvenim laticama I psalmima. Osvanuli su mi snovi Na rubu nesjećanja, Spaljeni, Uljuljkani blizinom, Ušuškani tajnama. Nisam ovdje bila ranije Кad nisi znao da postojim. Zato mi jezivo zvuče Nepoznanja I praštanja. Кako to, Da nisam Otišla? Кako to, Da ipak, Postoji(š)?! Autorka: Teodora Košarac Fotografija: weheartit.com ...
On je sam. Prijavio se jedne večeri, Za svemirski program “Exodus“, Kako bi konačno bio bliži dodiru Makar jedne zvezde. On je sam. Stvarnost je osećaj lima na koži što se vuče Stvarnost su stakla, ogledala Klikeri. Stvarnost je čak i pokvarena govornica Na stanici trole 29 kada je poslednji put Video ženu koju je sanjao, Jako, jako...
Hajde da se gledamo zatvorenih očiju Tako se duša najbolje vidi Osećaj me pogledom kroz zatvorene kapke Vidi me Vidim te Ne skreći pogled Znaću Progutaj me celu širom zatvorenih očiju Oseti osmeh Namiriši zanos Razmenimo poglede tako da upadneš u moje oči a ja u tvoje Da vidimo jasno Iz kog ugla svet vidi ono drugo Gledaj me...
U danima budućnosti Srbije Ostao sam zaglavljen u WC-u I pijan tražio izlaz U par kvadratnih metara. Na to se život i svodi: Popij nešto Smej se Nađi izlaz. U danima budućnosti Srbije Krezubi ljudi ne vide izlaz Jer im u očima viri bajati hleb Istrošenih pogleda očekuju kraj. U danima budućnosti Srbije Ne vidim nijednu lepu stranu Onoga...
Gdje odeš, kome se vratiš kada nas ostaviš? Starim potrošenim željama, ženama koje se zovu utjeha? Jednoj od onih uz koju je sve bilo polovično? Gorkim poljupcima, gruboj koži i teškim dodirima? Lakodostupnoj, onoj koja ne zaključava vrata? Ili slučajan prazan pogled u gužvi kafea odvede te u nove pobjede, nepoznat krevet? Ubjediš sebe da tako možeš...