Moguće li je biti i crn i beo, posve siv? Ili si prosto boje duge, znaš, danas je izvrsno i sasvim popularno biti homoseksualac. Osećam se poput nedeklarisane tegle slatkog, što besciljno skuplja prašinu u špajzu neke babe, čekajući da sazna od čega je džem koji...
Vreme zaista leti, ima već dva meseca kako traje ova nova životna epizoda u kojoj gradim inostranu karijeru. Svi su mi govorili: „Ako ne dobiješ posao, nemaš šta da izgubiš, samo ćes dobiti jedno novo životno iskustvo!“ Važi, složio...
Sivo jutro, jedno od onih koja izgledaju mrtvo, ali obećavaju tako mnogo. U hodniku miriše sveža bela farba sa vrata novih komšija, počinje sve iznova, zidovi im mirišu na „staro, dobro poznato” novo. Iza njenih vrata miriše znoj dva tela pomešan sa mirisom ustajale piksle i...
Otvaram oči, još nije svanulo. Komšijin petao Đoda ima Alchjamera. Palim računar: „Dobro jutro, gospodine uredniče!“ Sada gospodin urednik, za sat vremena će biti: „Mali, daj dva vinjaka i dve male kisele!“ Danas je takvo vreme, jedno radimo iz ljubavi, drugo da platimo račune. Proveravam poštu,...
Da, ja sam devojka tog poznatog momka. Ja sam ta koja sedi za centralnim stolom na njegovoj svirci. Da, a onda uveče tegli dva zvučnika, gitaru i miksetu – u jednoj ruci!...
Stojim na peronu železničke stanice. Šarene torbe mi se neprestano smenjuju pred očima. Koferi koji se nespretno vuku. Uznemireni ljudi kao po traci unezvereno jure. Promukli ženski glas mi para uši dok opominje da se svi putnici ukrcaju. Kiša pada. Jedan sasvim običan dan u Beogradu....
Probudilo me je sunce, biće danas divan dan, iskoristiću lepo vreme da se malo prošetam i da obiđem taj kineski park o kome mi svi govore. Ustao sam, malo se bavio gimnastikom (volim da budem u formi), istuširao se, oprao zube, obukao se, doručkovao neke...
„Deca te kidaju“, rekla mi je jednom moja kuma. Inače, divan žena, pitoma, po struci dermatolog, mada bi ja ipak rekla da je specijalizovala psihologiju. Dečju, bračnu, a pogotovo onu prijateljsku. Uvek je stvari iznosila jasno, kratko i realno. Nije bila gruba, nije osudjivala, jednostvano...
Februar. Beograd vibrira. Iskradam se iz stana "pozajmljenog" na par dana. Polazak na posao je grozan. Beogradjani se ne smeju ujutru. Ni popodne. Mrak govori da svi idu kući. Razlaz. Vraćam se s punim rukama kesa hrane i znam da me čekaju gladni ali raspoloženi, večiti studenti...
Uranila Kosovka devojka, uranila rano u nedelju, zasukala bijele rukave - slagala bih kada bih rekla da je išlo na plejeru, mada su rukavi svakako bili zasukani. I rukavi i pantalone. Izbušiše me sa svih strana ko švajcarski sir – krv, injekcije, i to sve...