Preživjela sam te Teže nego li se mrtvi prežive Jer smrt ti ne daje nikakve nade Sa tobom živim i par kilometara daleko od mene Preživljavanje je išlo daleko teže Preživjela sam te Jer postoje ljudi koji žive sa polovinom jetre Bez jednog plućnog krila Bez jednog bubrega Mogu i ja živjeti sa trećinom...
Ti svakog jedanaestog jula Ponovo umreš u pola sedam. Do tad te verno, pažljivo, mrtvu, Od smrti čuvam i s nevericom Da si u njemu, kraj tvog groba sedam. Ti svakog jedanaestog jula Ponovo odeš negde u bezdan. Uporno umireš, tog jedanaestog jula, Ponovo umreš tačno u pola sedam. Za tobom i ja redovno...
Dođeš mi tako u nedoba, Ne biraš mesto, vreme ni dane. Padneš k’o s neba pa u rebra, Padaš u meni dok noć ne stane. Padneš mi tako na pamet. Na kraju pada - poginem ja. Ne biraš mesto, vreme ni dane. I s tobom ćutim sve dok te ima. Iskapa pogled kroz...
Ja ću u bijeloj haljini bosa sa lančićem oko noge voljeti ljeto, mirisati na morsku sol i mamiti uzdahe mornara. Napisat ću pjesmu o nekome koga ću čekati i ko će jednom zaista doći. Biću sretna jer ću u ogledalu, naga i preplanula, vidjeti kako mi...
Ti si umro jednog utorka, Nestao si bez traga i glasa. I evo te već mesecima Ležiš mrtav na četu; Javio se poslednji put Dvadesetpetog, U junu mesecu. Ti su umro u rečenici “Laka noć i tebi”. I poljubac što ispušta srce. Ti si umro; I kao i za svakog voljenog, Meni se, ožalošćenoj, čini Kao da je...
Izlaziš iz mene I nije baš neko pogodno vreme Za to. Napolju se konačno sunce javlja I trava nad grobovima do zaborava Na groblju raste. Premašila je kolena I pustila da sraste Nečija sveća. Razigrana deca Skupljaju vosak i pevuše. Napolju se konačno Javilo sunce. A, ti izlaziš iz mene Tromo, Bolno, Posrtajući; Bolje si umeo ući Pod kožom Prošlog sunca. Izlaziš I nije mi svejedno Što...
Možda je potrebno još ovoliko života pa da mi se krvavih ruku pojaviš pred vratima. Da izboranog lica, i mršavih krvavih podlaktica kažeš kako si konačno slobodan. Da si smogao hrabrosti i usmrtio ponos, svog tamničara. Da si mu na spavanju uzeo ključeve i nožem...
On nag u mojoj sobi; Između dva tela Samo gusti je dim nargile Sa ukusom nane. Na moje rane Pala je prašina. Soba je čista, Zadimljena. I nekoliko krivina Na posteljini. Ležiš nag. Svi prozori su razvaljeni. Vani odlažem svoje misli. Ti naglas po prvi put misliš I pričaš za oboje; Ja ćutim pod posterom Skali i Moldera Kolena modrih, Potpuno obijena Usred svog...
Ništa čarobno tebi ne bi bilo u tome što dok spremam večeru slušam Arsena Ni haljina sa cvjetnim uzorkom i džepovima u kojima držim stihove o tebi napisane kao recepte o kolačima Ni to što bih naše kupatilo u proljeće u baštu preselila I napravila nam kupku među cvijećem i sadnicama jagoda i malina Kao da je važno što znam imena nekoliko...
Daljina se objašnjava našom fizičkom blizinom. Daljina je posledica naših pokušaja bliskosti. Daljina se proteže tišinom Dok te izobličenog vidim - Pogledala, neuverljivo, slučajno. Daljina je tih nekoliko ćutke koraka do kuće Kad znam za kojim te stolom ostavljam; Skrštene noge; I ruke; Gustina istanbulskih magli u kolutima dima pljuge. A, samo smo dve piksle...