Pronašla sam mjesto Nenaseljeno Opustošeno Mjesto koje je neko u žurbi napustio Obraslom divljim cvijećem i korovom U kojem je stalo vrijeme I noć je zauvijek Osvijetljena zvjezdanim nebom Pronašla sam mjesto Samo za sebe Mjesto u kojem nestaju i prestaju brige Nema ljudi Čuju se samo ptice One mahnite skrivene ispod njegove majice Sretne što sam se naselila U...

Trošim emocije na tebe Kao razmetnuti bogati sin očevu imovinu Na mlade krčmarice i kurve Rasipam ih i guram u tvoja njedra Kao da ne mogu  Da se potroše I sitniš iz džepova istresam Jer sve mislim da imam i previše i da nikada Nestati neće I da me zbog toga voliš Kao što...

Kad prošetaš - to moja mladost stane opet na noge. Vratim se u sobu roditeljske kuće. I nos mi je uvučen u stranice stručne literature. Ponovo zamirišu knjige na pozajmljene. Ponovo me majka zove da siđem. Kad prošetaš - ja padnem sve godine. Opet. Bez popravnog roka. I ubijem se kafom. Kao...

Ostalo te je u džepovima na promrzlim jagodicama, u obrisu moga struka, u otisku prsta na klavikulama. U ulicama, iznajmljenim stanovima, na semaforima, u pjesmama skandinavskog benda. Ostalo te je među zubima kao sirovog mesa, da mi ne daš mira. Ostalo te je malo i previše u prohladnim jutrima, mračnim popodnevima i noćima u kojima su žive sjene...

  Preživjela sam te Teže nego li se mrtvi prežive Jer smrt ti ne daje nikakve nade Sa tobom živim i par kilometara daleko od mene  Preživljavanje je išlo daleko teže Preživjela sam te Jer postoje ljudi koji žive sa polovinom jetre Bez jednog plućnog krila Bez jednog bubrega Mogu i ja živjeti sa trećinom...

Ti svakog jedanaestog jula Ponovo umreš u pola sedam. Do tad te verno, pažljivo, mrtvu, Od smrti čuvam i s nevericom Da si u njemu, kraj tvog groba sedam. Ti svakog jedanaestog jula Ponovo odeš negde u bezdan. Uporno umireš, tog jedanaestog jula, Ponovo umreš tačno u pola sedam. Za tobom i ja redovno...

Dođeš mi tako u nedoba, Ne biraš mesto, vreme ni dane. Padneš k’o s neba pa u rebra, Padaš u meni dok noć ne stane. Padneš mi tako na pamet. Na kraju pada - poginem ja. Ne biraš mesto, vreme ni dane. I s tobom ćutim sve dok te ima. Iskapa pogled kroz...

Ja ću u bijeloj haljini bosa sa lančićem oko noge voljeti ljeto, mirisati na morsku sol i mamiti uzdahe mornara. Napisat ću pjesmu o nekome koga ću čekati i ko će jednom zaista doći.  Biću sretna jer ću u ogledalu, naga i preplanula, vidjeti kako mi...

Ti si umro jednog utorka, Nestao si bez traga i glasa. I evo te već mesecima Ležiš mrtav na četu; Javio se poslednji put Dvadesetpetog, U junu mesecu. Ti su umro u rečenici “Laka noć i tebi”. I poljubac što ispušta srce. Ti si umro; I kao i za svakog voljenog, Meni se, ožalošćenoj, čini Kao da je...

Izlaziš iz mene I nije baš neko pogodno vreme Za to. Napolju se konačno sunce javlja I trava nad grobovima do zaborava Na groblju raste. Premašila je kolena I pustila da sraste Nečija sveća. Razigrana deca Skupljaju vosak i pevuše. Napolju se konačno Javilo sunce. A, ti izlaziš iz mene Tromo, Bolno, Posrtajući; Bolje si umeo ući Pod kožom Prošlog sunca. Izlaziš I nije mi svejedno Što...