Izlaziš iz mene I nije baš neko pogodno vreme Za to. Napolju se konačno sunce javlja I trava nad grobovima do zaborava Na groblju raste. Premašila je kolena I pustila da sraste Nečija sveća. Razigrana deca Skupljaju vosak i pevuše. Napolju se konačno Javilo sunce. A, ti izlaziš iz mene Tromo, Bolno, Posrtajući; Bolje si umeo ući Pod kožom Prošlog sunca. Izlaziš I nije mi svejedno Što...

Možda je potrebno još ovoliko života pa da mi se krvavih ruku pojaviš pred vratima. Da izboranog lica, i mršavih krvavih podlaktica kažeš kako si konačno slobodan. Da si smogao hrabrosti i usmrtio ponos, svog tamničara. Da si mu na spavanju uzeo ključeve i nožem...

On nag u mojoj sobi; Između dva tela Samo gusti je dim nargile  Sa ukusom nane. Na moje rane Pala je prašina. Soba je čista, Zadimljena. I nekoliko krivina Na posteljini. Ležiš nag. Svi prozori su razvaljeni. Vani odlažem svoje misli. Ti naglas po prvi put misliš I pričaš za oboje; Ja ćutim pod posterom Skali i Moldera Kolena modrih, Potpuno obijena Usred svog...

Ništa čarobno tebi ne bi bilo u tome što dok spremam večeru slušam Arsena Ni haljina sa cvjetnim uzorkom i džepovima u kojima držim stihove o tebi napisane kao recepte o kolačima Ni to što bih naše kupatilo u proljeće u baštu preselila I napravila nam kupku među cvijećem i sadnicama jagoda i malina Kao da je važno što znam imena nekoliko...

Daljina se objašnjava našom fizičkom blizinom. Daljina je posledica naših pokušaja bliskosti. Daljina se proteže tišinom Dok te izobličenog vidim - Pogledala, neuverljivo, slučajno. Daljina je tih nekoliko ćutke koraka do kuće Kad znam za kojim te stolom ostavljam; Skrštene noge; I ruke; Gustina istanbulskih magli u kolutima dima pljuge. A, samo smo dve piksle...

Opet sam se za tebe udala Ovaj put bez raskoši i pompe Bez uštogljenih gostiju i tašte rodbine Nije bilo ni trospratne torte Bez vela, korzeta, čipke i krinoline Bez muzike i valcera u sred okićene sale Sa dvoje nepoznatih ljudi iz hola općine Izgovorili smo brzo Kao da nemamo vremena ono odlučno...

Dragi, ti si flaster. Jesi, ti si ono što se stavi na srce kada se iz njega izvuče nož. Ono što zaustavi krv koja kao nabujala rijeka teče i nosi sa sobom sva lijepa sjećanja. Ti si neko ko može narediti trombocitima da sagrade branu i zatvore sve prolaze. Onaj koji me štiti od infekcije i što mi pomaže...

Pretrčat ću godine kao Forrest Gump ako me budeš u starosti čekao na drvenom trijemu trošne kuće Pristajem da budem sijeda starica sa crvenim ružem na usnama i borama presušenim koritima rijeka na licu u čijim tokovima je ispričana po jedna priča Hoću da pogledom vratimo vrijeme i budemo ono dvoje koji su se nezrelo...

Moj stari pod zemljom Rešava ukrštene reči, Otvara geografske karte, Bajke ruske prepričava, Moj stari pod zemljom Zagovara crve. Moj stari odlazi od kuće I ne zna kako više Neće da se vrati, Pola je pet, Ker ga za nogavicu Nazad vuče, U dvorištu ostalo je Jedino još to žuto kuče. Moj stari pod zemljom Pod kapom svojom leži, U odelu...

Dragi, znaš li šta smo mi? Mi smo film tužni, ljubavni. Onaj u kojem se slučajno sretnemo. I shvatimo da smo se cijeli život tražili. I volimo se sretno ne mareći za svijet. I onda se u trenu sve u noćnu moru pretvori i postanemo ponosa zatočenici. I...