Pljujem sve neizgovorene reči Kao dete svoje zalogaje. I bacam ih ispod stola, U tišini, Kad niko pored ne može da vidi Da mi naširoko, Uzduž i popreko, Nedostaješ. Pijem sve tebi prećutano, Nešto progutano, Nešto ispljuvano, Ispod stola, U tišini, Kad niko pored ne može da vidi Da mi naširoko, Uzduž i popreko, Nedostaješ. Autorka: Elena Ederlezi Fotografija: weheartit.com ...
Kako ti ide zaboravljanje? Pitam da znam pa da se ugledam na tebe. Samo tebi je sigurno sporije i teže. Jer moje tijelo je kao svi zakoni prirode, ono što se nauči i pamti sve do demencije. I kada se probudiš u pola noći znaš raspored benova na mojim ramenima. Da...
Noćas kada gore Džamije, Katedrale I crkve, Noćas kad se ruše Iluzije o večnosti, Možda ovo bude, Noćas, Moja poslednja pesma Kada nožem moje srce, U mraku sačekaju ljudi I na prepad ove grudi, Raspore neznanjem. Možda umrem noćas Il’ živa večno ostanem Dok neki slučajni plamen, Noćas kada gore Katedrale, Crkve i džamije, Ne podseti da večnost Po iluziji samo traje. I ništa više. Autorka: Elena...
Niko još zbog ljubavi umro nije Ne miješajte babe i žabe Jer Julija i Romeo su samo likovi iz Šekspirove drame I meni više niko rečenicu “Umro bih zbog tebe” podvaliti ne može Jer probala sam U spavaćici od tila sa raspuštenom kosom Legla sam u postelju od hrizantema I zatvorila oči Ništa se...
Kad praviš tati sendvič, Ti sve osim sendviča praviš I u taj sendvič staviš Sve čime bi otac mogao da podglavi Tmurnost pariskih ulica I grubost lica Koja ne ustaju u prevozu; Kad tati sendvič praviš Ti u taj sendvič staviš Mladost da ne primeti Kako su majka i on već stari. Kad tati sendvič praviš, Ti...
Gdje odeš, kome se vratiš kada nas ostaviš? Starim potrošenim željama, ženama koje se zovu utjeha? Jednoj od onih uz koju je sve bilo polovično? Gorkim poljupcima, gruboj koži i teškim dodirima? Lakodostupnoj, onoj koja ne zaključava vrata? Ili slučajan prazan pogled u gužvi kafea odvede te u nove pobjede, nepoznat krevet? Ubjediš sebe da tako možeš...
Jer svaki put kada odeš, Ja se mrtva udam za tebe. Iz mrtvih probudim ljubavi groblje I krene povorka mrtvih svatova; Jer svaki put kada me zaboraviš, Ja se venčavam, naga, bez haljine. U mraku groblja obred dugo traje - Svadbi prisustvuju tvoje daljine; Jer svaki put kada se ne javiš, U sebi se...
Možda je stvarno sebično to što od tebe tražim da me zagrliš kada počnu oluje. Da zaboraviš na sve živote koje si živio prije mene. Ili kada od tebe očekujem da u meni vidiš emocije, među njima prepoznaš tugu i izmamiš mi osmijeh. Što očekujem da čuješ sve te...
Nije bilo uzvraćene ljubavi u tvojim povratnim pismima. Pišeš mi da je svet još nekako ceo, da se oporavlja, da živiš u zemlji povoja, gde glas se naroda još za utišane čuje. Pišeš mi o propalom suncu niz februar, da je +18 gde je lani ležao sneg,...
Podigni uvis ruke, Neka svet vidi kako od nas ne ponosiš ništa; Lak ti je korak - davljenik sam na obali suze, Uhvaćen za slamku - što u obliku prašine, vratiće mi vetar. Podigni ruke uvis, Jer reč drugih pada nožem na moje; Na skupini pseta ove kosti lome, A odneo ništa...