I da zajedno nismo starili.

Ponavljam razrede čekanja,
Ponavljam leta i proleća
Sa nekim ljudima kojim
Moram da crtam i bojim
Zašto sam te voleo.

Ponavljam tvoj lik
Propao niz nedra godina
Sa nekim tamo ljudima
Čije sam lošije upamtio crte
Nego otkucaje
Vremena što više nemamo.

Ponavljam bitke i protivnike
Stolove, pijanke i kafane,
Ponavljam samom sebi –
Onom što od mene ostane
Da će me jednom

Iako sam tako hteo,
Celog,
Usmrtiti čekanje.

Ponavljam rane i oružja,
A smrt se odužila u cevi;
Još ispaljujem isti metak
I još ti ponavljam
Da smo se hteli

Za nešto duže od čekanja.

Na raskrsnicama,
U prisretanjima udaljenosti,
Ponekad istučem vetar
Pesnicom da ćemo trajati.

I onda se niz skupljene prste
Samo pustiš i sliješ
I ja se tek bijem,
U trenutku slabosti,
Zaboravio da sam već star

I da zajedno

Nismo ostarili.

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: weheartit.com

1 Comment
  • srecko irgl
    Posted at 12:37h, 13 februara Odgovori

    veoma ljepa pjesma

Post A Comment