Kad prodajemo kuću, kako da znamo koliko ona vredi? U pločicama u armaturi u gredi. U slepim zidovima gde otac osedi, kad prodajemo kuću, šta zapravo u njoj vredi? Onaj ležaj u sobi, gde još vidim otisnuto telo dede, i praznu trpezariju, gde svi mrtvi sede. I stakleno oko prozora što gleda...
ako znaš, molim te, reci mi da li je do proljeća ili smo to samo mi, godinama isti, možda samo malo stariji i zreliji, pa smo, nakon prijateljstva, još jaču ljubav jedno u drugom probudili? možda je glupo reći, ali, u tom sam trenutku shvatila nešto, a to je da ništa ne može biti slučajno i da je slučajno objašnjenje za ono što...
Kejsi je volela više od svega da nosi šešire tokom zime ili usred leta i nije želela da postane slična nekim ženama koje su prodavale svoje telo po ulici oblačeći se provokativno i na jeftine načine dozvoljavale da za njihovim oblinama uzdišu napaljeni mladići puni pohotnih pogleda. Kejsi je umela da ispod rukava dugačkog kaputa sakrije svu umetnost od koje je satkana da postane predmet rasprave u krugovima razuzdanih klinaca koji nisu mogli da...
Kao iskusni plesač na žici, Sigurnim korakom ulaziš u moj svijet. Samouvjeren i jak Na mjesto gdje je sve Nesigurno, varljivo i krhko. Unosiš novi nemir Ondje gdje spokoja nikad nije ni bilo. Odupirem ti se i suprotstavljam, A sve što želim je predati se. Biti tvoja. Ne obazireš se na moju drskost, Jasno pokazuješ da...
Кada bih bila boja, Bila bih crvena, Upamtila sam Da me kroz crvenu voliš, Osjetila Da mi venama plovi, Prisvojila je, pri prvom udahu Poljubila djevojaštvom. Nosio si je Кad sam te prvi put ugledala I to je bio znak da ti jesi. Sačuvala sam je samo za tebe , A to je moj dokaz, Da sam tebe...
Kažeš Ljubile su te Površinski Tek da te dotaknu I sve do jedne Na kraju se spotaknu O tvoju kožu Poneka je Kažeš i pisala Brze reči Brza osećanja I sklopio si ih u knjigu Nazvao je Iskradanja Zato što si bežao Od duhova Osobi Koja te je zaključala U sobi Tišine U sobi mira I nikad više nisi želeo da bežiš One su te ljubile One su...
Pred ogledalom, u jutrima letnjim, Bunovan motrim prizor pred sobom. Da li ovako izgleda pesnik Večno u ratu sa modernim dobom? Iznad oka mrka je veđa, Umor i brige u pogled se sviše. Tršava kosa - ni crna, ni smeđa, Vučiji znak na ruci kojom pišem. Dinarski stas i ožiljak na licu, Sizifov rad...
Njena je koža mirisala na lavandu i uzdah zemlje natopljene kišom. Na korice tek raspakovanog ljubavnog romana i drvo procvalih trešanja na zavičajnim livadama. Po njenoj koži sam noćima lutao kao neistraženim predelima tamo negde između vrata i ramena gubeći se u lopaticama koje su skrivale izvore njene, rosom natopljene duše. Na njenoj koži sam tražio mirise detinjstva zrelih žitnih polja i dunja kojima me je opijalo svako jutro dočekano i ispraćeno ukusom njenih modrih usana. Njenu su kožu sanjali mnogi neiživljeni klinci nakon pijanih noći u nadi, da će je posedovati i prisvojiti i...
Stvoriću te od snova i rime, Od kišnog ritma i čežnje gram, I svakog dana davati novo ime, Niko mi neće trebati stvoriću te sam. Od bosih želja i malo vina, Od nekog davnog pogleda, I svi će me prokleti što ne želim sina, I svi će mi zavideti kad me pogleda. Znam...
staćemo na jednu ulicu ti iz taksija ja iz pokvarene dvanaestice tu negde nasred Slavije iznećemo neke zahteve reći ćeš kako nemam nikakav razlog da te mrzim zapravo nemaš ni ti okrivićeš moju ličnu kartu jer laže nisam toliko mlad činilo ti se uvek iznerviran jer sam dva puta pao u dvanaestici zapaliću cigaretu posle dva dima ću je zgaziti setiću...