Nomadi mi se, u dušu uselili. I gde god da sam, nisam. Idem dalje, a ni blizu ne stižem. Kad krenem, ja stanem. Da za sobom idem, ne prestajem. Tamo nisam. Ovde sam sada. Sutra ako odem, biću i tada. Krenem, pa zastanem. Trčim, i naprečac prestanem. Zadihana, prodišem. Da stojim, ne mogu više. Tu sam, a nisam. Tamo jesam. Ne znam više gde sam. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...
Možda je potrebno još ovoliko života pa da mi se krvavih ruku pojaviš pred vratima. Da izboranog lica, i mršavih krvavih podlaktica kažeš kako si konačno slobodan. Da si smogao hrabrosti i usmrtio ponos, svog tamničara. Da si mu na spavanju uzeo ključeve i nožem...
Ne sluteći grlila sam Jun. I mlade nezrele smokve i mladu nezrelu sebe. I tebe. Grlila sam bašte i gerbere, voćnjake, šljivike dužine travnatih mora, ali rakiju bih odbila i mušmule. Grlila sam sok slatkih reči iz zimskog bureta, grlila dete i staricu, moje prijatelje iz večernjih šetnji. I tebe. I uvek bi zamirisalo novo, nedirnuto, jutro i ćutanje starog telefona, žicu razvučem sve do...
Marina Reci mu zbogom On te pod jedan Ne voli Ne ljubi Ne želi On te samo Marina Deli Deli i prlja Marina Pred tobom je univerzum On nije zvezda On je mrlja Marina Znam da ti njegov miris prija Da je on inspiracija Aritmija Ali On Ne zaslužuje Tvoje pesme On ne sme Čuješ li Ne sme Da bude cilj Ne troši papire Marina Pusti nemire Neka se pomire I svoju tišinu zagrli A njega Ostavi...
On nag u mojoj sobi; Između dva tela Samo gusti je dim nargile Sa ukusom nane. Na moje rane Pala je prašina. Soba je čista, Zadimljena. I nekoliko krivina Na posteljini. Ležiš nag. Svi prozori su razvaljeni. Vani odlažem svoje misli. Ti naglas po prvi put misliš I pričaš za oboje; Ja ćutim pod posterom Skali i Moldera Kolena modrih, Potpuno obijena Usred svog...
Ništa čarobno tebi ne bi bilo u tome što dok spremam večeru slušam Arsena Ni haljina sa cvjetnim uzorkom i džepovima u kojima držim stihove o tebi napisane kao recepte o kolačima Ni to što bih naše kupatilo u proljeće u baštu preselila I napravila nam kupku među cvijećem i sadnicama jagoda i malina Kao da je važno što znam imena nekoliko...
Zbog tebe bih promenila veru. Zaboravila korene. Izdala pretke. Verovala u tvoje reči, kao u zakletve. Zbog tebe bih sama, pred sve stala. I ne bih strahovala, da će me išta povrediti. Tebi bih se prodala. Svoje principe izdala. Izneverila sve koji su u mene verovali. Pred tobom se razlamala. Propadala. Nestajala. Zbog tebe, nijedna moja reč, ne bi za mnom ostala. I ničemu posle tebe ne...
Ne volim osobe koje žive po pravilu Koje su stvorili ljudi bez mozga. 1. Pravilo: Živi do tridesete Zatim se povuci u kuću nemoj više nikad da se napiješ Da izlaziš Da odslušaš neki koncert Prijatelje viđaj što ređe Ko će još da sluša tuđu muku. 2. Pravilo: Jebao/Jebala si se sa kim god da si stigao/stigla Minimiziranih...
Noć! Oko mene tama. Ništa se ne vidi. Nakon dugo vremena tužno lice Mjeseca opet se smije. Ne vidim, samo čujem ga, poput hijene zavija skriveno teškim oblacima iz kojih hladne kiše neumorno padaju. Ulice poput ogledala, prazne. Nigdje nikoga. Ljudi su nestali. Čovjek od čovjeka skriven je šiframa. Svatko u svojoj aplikaciji, svom isprepletenom svijetu, umjetnoj zagušljivoj matrici prilagođenoj standardima energetske učinkovitosti. Stojim na...
Čovek je komplikovan odgovor Na jednostavno pitanje života Njega od svih drugih stvorova na svetu Razdvaja svest o sebi Koja ga tera da traži svrhu u svemu Pa i svom postojanju U svakom fenomenu i slučajnosti Da nađe obrasce koji povezuju Sve što je video i uradio Sa uzrokom koji sa njim nema veze Iako...