Ne volim utorke. Zbog one blok nastave, engleskog jezika. Ustajanja pre 7h. Uvek su kišni i tmurni. Kao vreme u Engleskoj. Ne volim, što su tako daleko od petka. Još smrde na ponedeljak. Nekako su uvek žuti, i tužni. A ja žutu boju ne volim. Osim ako nije boja cveta maslačka ili suncokreta. Ne volim utorke, jer odnose drage ljude. Utorak se oglušio o...
Opet sam se za tebe udala Ovaj put bez raskoši i pompe Bez uštogljenih gostiju i tašte rodbine Nije bilo ni trospratne torte Bez vela, korzeta, čipke i krinoline Bez muzike i valcera u sred okićene sale Sa dvoje nepoznatih ljudi iz hola općine Izgovorili smo brzo Kao da nemamo vremena ono odlučno...
Sve što je srce na slamku pilo Sve nevino, pa pomahnitalo Sve je to stalo u ritam, bilo O nerođenom, baš sve se znalo I svaki napor sleđen u žili I svaki krik poslat duboko Sve je to videlo sneno oko Pred kojim ceo kosmos čili I sada ćutiš, sam, u tmini I napipavaš...
Danas brišem granice, one svoje, koje najviše stežu. Brišem ih tiho, u sebi. Tamo gde su i nastale. Bez buke i nereda. Dostojanstveno. Lagano. Sa osmehom. Oslobađam se ukalupljene, nažuljane, povređene sebe. Danas se ne sputavam, i ne obuzdavam. Dišem duboko, dok ne ispunim pluća sobom. Danas se nikome i ničemu, osim sebi, ne divim. Jer samo van granica, mogu da živim. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković Majica: froncla.rs ...
Šta sada kad sam morala da te pustim da sabrem oduzmem šta smo a šta je sve moglo biti sve pesme u kafani sva dokona ogovaranja analize dogovaranja Nek idu na račun tvoje ludosti na račun tvog roda muške bahatosti emotivne udaljenosti svega što je neprikladno slobodno a za šta sam se borila da bi me shvatili na račun toga što si me možda mogao voleti na račun...
Pustila sam April Rain. I videla nas kraj Sunčanog keja. Skriveni pod korom drveta. Delimo poslednji gutljaj vode i smejemo se. Govoriš da voliš moj osmeh i skanjaš mi pramen kose iza uha. Tvoji prsti u mojoj kosi kao da iscrtavaju bezgraničnu mapu sveta. Ispisujem...
Dragi, ti si flaster. Jesi, ti si ono što se stavi na srce kada se iz njega izvuče nož. Ono što zaustavi krv koja kao nabujala rijeka teče i nosi sa sobom sva lijepa sjećanja. Ti si neko ko može narediti trombocitima da sagrade branu i zatvore sve prolaze. Onaj koji me štiti od infekcije i što mi pomaže...
Osloboditi Bagdad u mome srcu, Osloboditi grad sa krova zgrade, Osloboditi srce u Bagdadu I jednu oronulu zgradu podići od krova. Tu sam ostao sam, Bez snova, Odatle ti se javljam u zastavama izbledelim, Belim; Predao sam samo noći jutro, Odvažno umeo da zacelim jedino pogled. Osloboditi Bagdad u mome srcu, U mome srcu osloboditi Bagdad, Horizont...
Setio sam se. Dok sam se sudarao sa ljudima u tržnom centru. Sasvim slučajno počeo da razmišljam o moći. Koliko sam se plašio toga da ću postati cinik. Ako priznam sebi da ljudi nju traže. Dok probaju novo odelo ispred ogledala. Ili da ću postati patetik. Ako slažem sebe da su ga...
Previše si daleko da ti razvodnim san. Ne čujem ništa, ni srebrne jelene dok zapliću rogove u moje glasne žice, i raznose vrisak, negde, da procveta, na poljima tvojih zenica pod svodovima od mraka i tkiva. Previše si daleko i dostupnija nekome čije ruke samo prividno grle tvoje srce i uranjaju u njega, kao nespretna deca u nebo puno trešanja. Previše si daleko, predaleko. Izmičem mesec ispod oblaka utrnulog, da...