Hajde, šta čekaš? Nemoj opet da mi kažeš da je takav red. Sve. Samo nemoj reda radi. Gde ti uopšte ovde vidiš red? I ako ti je toliko stalo do toga, onda lepo ceger u ruke i u neki veliki mol gde opet prodaju neku maglu (koja...
Kada u Google ukucate ime Čarna, ponudiće vam samo dve osobe. Jedna od njih je Čarna Popović, pesnikinja iz Pančeva, moja drugarica i ovonedeljna sagovornica i, što je u ovom slučaju ključno, jedna od najboljih srpskih pesnikinja (i pesnika!) najmlađe generacije. Ujedno i jedina pesnikinja...
Mesec je bio pun a veče lepo i pomalo sveže jedno od Onih večeri. U parku, u kućici, na drvenim klupama su sedeli: Marija (16) Milan (23) Nevena (18) i Kosta (19) Sedeli su za drvenim stočićem pili liker od višnje delili keks na meru i gledali u Mesec. Marijini roditelji su se razvodili Milanov otac se nedavno ubio jer je otpušten...
U polusenci ulične svetiljke dečak od, reklo bi se, šest godina, prišao je slučajnom prolazniku, gospodinu dobro utopljenom u debljini kaputa i sopstvenog stomaka, zatraživši mu koji dinar. Gospodin se podrugljivo nasmeja, i podigavši prezrivo levi ugao usne, dade dečaku nekoliko gvozdenih novčića. Dečak se...
Tebi jedina, pred čijim hodom drhte gore, klikću trave tvojim nogama pogažene. Tebi, čije korake zemlja zove - božjim darom. Skromnu pohvalu pišem, dok na lice mi izbija vrelina. Od straha da neće izaći prave reči na balkon moje duše, da neće biti tebe vrednih, ni čistijih od ruku tvojih.. Ipak, usudjujem se! I već vidim da...
Sjedim u kupeu voza i posmatram kapljice kiše koje se slivaju niz prozorsko okno. Neke od njih se spuštaju jednom putanjom, drže se svog pravca i veoma brzo dolaze na svoje odredište, dok neke druge krivudaju, čas lijevo, čas desno, te stoga nešto sporije nalaze...
„U životu da sretoh čoveka kao što sam ja odveo bih ga u ludnicu.“ ...
Sneg je padao tiho Pahulje lebde kao i tad Mislih da ne može niko pokvarit sreću, doneti jad Plesali su u zimskoj noći levo-desno gore, više, niže sad. Plesali su i smejali se, igrali se i tad zasja lopta užarena donoseći licu smeh. Al'u srcu istopi zimsku bajku i noć stegnu sve u led. Na planini ti već likuješ, srce...
Da sam umela sa ljudima kao što umem sa rečima, život bi mi bio pesma, a ne aforizam. Težnja da sa malo reči kažem istinu. Životne borbe same su odredile pravac kretanja. Mada, bez vetra u ledja, u ovim vodama pisane reči plivam bez sraha...
Dok je u romanu ,,Derviš i smrt’’ u središtu pripovedanja mržnja kao emocija koja vodi ka borbi i osveti, u romanu ,,Tvrđava’’ Selimović je glavnog junaka Ahmeta Šaba stavio na put ljubavi, nudeći mu mogućnost da najteže životne tegobe prevaziđe vodeći se najplemenitijim osećanjem. Ljubav...