Mesec je bio pun
a veče lepo i pomalo sveže
jedno od Onih
večeri.

U parku, u kućici, na drvenim klupama
su sedeli:

Marija (16)
Milan (23)
Nevena (18)
i Kosta (19)

Sedeli su za drvenim stočićem
pili liker od višnje
delili keks na meru
i gledali u
Mesec.

Marijini roditelji su se razvodili
Milanov otac se nedavno ubio
jer je otpušten sa posla
kao tehnološki višak
Nevenini su se stalno svađali
– mahom oko nekih gluposti
a Kosta začudo nije imao
maltene
nikakvih problema u životu.

Nevena je iz džepa
izvadila finu, belu kockicu za bacanje
a svako od prisutnih
za stolom je priložio kao ulog
po dva-tri uzorka
lekova raznih vrsta.

„Bromazepam“, „diazepam“, „lorazepam“
„trodon“, „artan“ i
„akineton“.

Koristeći samolepljive sličice iz žvaka
za svaku od tabli su pričvrstili po jednu
žutu, plastičnu čačkalicu
koja je imala funkciju
strelice – pokazatelja.

Uzeli su jednu od tabli
a Kosta ju je snažno
zavrteo.

Tabla „akinetona“
se okrenula pet-šest puta na mesečini,
šetajući po stolu, stala
i uperila svoj plastični žuti špicasti prst
u Mariju.

Zatim je Marija hladnokrvno uzela kockicu
zakotrljala ju je elegantnim potezom
svoje lepe šake
i kockica je rekla -„tri“.

Marija je popila tri „akinetona“
sa likerom od višnje.

Potom je ona imala tu čast da zavrti tablu
i čačkalica je gledala u Milana.
Milan je imao više sreće, dobio je „pet“
i popio
svoj zgoditak na lutriji.

Kockica se kotrljala još izvesno vreme
a onda je Mesec naglo počeo
da gubi svoj
sjaj.