Ona stoji na zidu i oko zida i nje su samo oblaci i nebo. To nebo obojeno je zelenim, ružičastim i jedva malo plavim preko mnogo sive. A tu je i mnogo sivih oblaka koji u sebi jedva da još čuvaju ispranu belu pa ih...
Stavila sam svoje laktove na okno prozora i zapalila cigaretu u kojoj nikad ovako nisam uživala. Smrt je pušila moje cigare. Udahnula sam duboko njegov dah koji je imao ukus duvana pomešanog sa prezrelim malinama. Bilo je jako kasno ujutru za čoveka da bude čovek...
Njene oči sevaju, ona je puna snage i volje da se bori za svoje mišljenje, koje joj je važno ne zato što je pravilno i istinito već zato što je jedinstveno, originalno, samo njeno. U trenucima realnog očaja, njoj se čini da je to mišljenje...
BEOGRAD, jun. 2015. godina „Na Vas je red gospodine Trifunoviću.“, reče ženski glas brižljivo. „Ispričajte nam svoju priču.“ Sedi starac podiže umorne kapke ka tom ljupkom ženskom stvorenju koje o životu nije znalo ništa. Pogleda nju, zatim sve ostale prisutne koji mu uzvratiše jednako bolne, ali više...
,,Čovek na kraju poveruje u ono što ponavlja dovoljno često, bila to istina ili laž.“ – Robert Collier Afirmacija je izjava o nekoj činjenici, ili o nečemu za šta želite da postane činjenica, koju ponavljate iznova i iznova. Postoje tri stvari koje bi trebalo zapamtiti u vezi...
UDRUŽENjE DRAMSKIH PISACA SRBIJE raspisuje XXXVI javni anonimni KONKURS za originalni dramski tekst neobjavljen i neizveden potpisan šifrom (autorstvo se dokazuje kopijom teksta). Žiri će dodeliti nagradu Branislav Nušić i bronzanu plaketu Ben Akiba. Radove slati u jednom primerku isključivo poštom najkasnije do 30. septembra 2015. godine na adresu: Udruženje dramskih pisaca Srbije Gospodar Jevremova 19, Beograd...
Konačno sam postavio sliku na aplikaciji dok sam gustirao ukus moke na jeziku. Lajkovi će uskoro uslediti a ja ću, sa svakim novim srcem, malo više misliti da je slika lepa. Sedim u bašti restorana jedne turističke zemlje u Africi, sa prelepim pejzažima i destinacijima,...
Ili podesi srce na lupkanje. Verujem da bi za promenu bilo pametno razmišljati o sebi – i samo o sebi, u kategorijama: vlastita imenica, ženski rod, jednina. Kao nekad kada je bilo vremena za pronalaženja sebe u nekim unutrašnjim ćoškovima, a ne spolja – iza ćoška. Kao nekad...
Njoj sam zahvalan na materijalu života. Ništa tog dana nije dalo naslutiti da će biti poseban. Činilo se kao da ću ja, i dešavanja oko mene, ostati na istom kolosijeku. A onda se desilo to da sam vidio nečiji drugi ustaljeni kolosijek, što me potpuno izbacilo...
Od mase ispred sebe ne vidim kasu. Opijena mirisom koji me okupira sa svih strana, nije mi teško ni još satima da čekam. Plavo-bele pločice, motivi iz perioda Velikih otkrića i stolovi koji vrve od ljudi. Lica okupana blaženstvom dok približavaju kolačič nosu. Skoro svi...