04 apr Pomodrela rebra sevdaha

Kad vetar Moravu uštine

I nebo nad nama poskoči

Ja te volim razbijena,

Popravljana,

Uspela se na gomile noći;
Da sagledam bolje
Zašto treba ovo malo volje za tobom
Razbiti.
Kad vetar Moravom pisne
I sevdahu pomodre rebra,
Mala je to suza što je pala
Sve ostale da pokrije…

Godine nisu mogle mi ništa,
Svaka kad prođe – ja opet ista
Drugačije zaboravljam.
I pomisli posle ovog šta hoćeš:
Voli i dalje pazuhe haljina praznih,
Osećaj se nadmenim,
Kao pobednik me gledaj,
Al’ je se i danas najlepše nasmejem
Dok tebe musavog od sna
U sećanju gledam.
I kad vetar Moravu potera
Da odnese sve tiše i više
Ovo nepremostivo vreme
Ja te i dalje razbijena,
Popravljana;

Uzalud;

Volim.

I ti pomisli posle ovog šta hoćeš:

Gledaj me u čudu, u ludu zaračunaj,

Al’ ja se i danas najlepše nasmejem

Kad setim se kako smeješ se ti.

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: favim.com