03 nov Tijana je zauzeta

Tijana je zauzeta. Boji snove. Tri male prostorije na Dorćolu pretvara u oazu za crne ovce. Naučila je koje se vrste lepkova koriste za različite materijale i koliko im treba da se osuše. Zapamtila je imena svih prodavaca iz obližnje farbare, jer ih ovih dana viđa češće nego svoju porodicu. Već ih pozdravlja sa „Zdravo, komšija!“, zna ko od njih ima decu, ko je raskinuo sa devojkom i koga muči zubobolja. Jedino još nije stigla da popije pivo sa njima. Ali to je samo pitanje vremena.

Tijana je zauzeta i nema vremena da natenane popije kafu. Navikla se da u prolazu srkne hladnu crnu tečnost iz okrnjene šolje po kojoj plivaju zrnca prašine. Kad baš ima vremena, sedne na obrnutu kantu, zapali cigaru i pije kafu. Čitavih pet minuta. To je natenane ovih dana.

Tijana je zauzeta i svađa se sa brojevima. Zaskočile su je cene, metri, kilogrami, datumi. Tijana i brojevi se verovatno sad prvi put nalaze u istoj rečenici. Srećom, Tijana ima Nebookog da pobedi brojeve za nju. Čak i kad je u Nebooki u jednoj sumornoj sobi koja miriše na anestetike i voće donešeno u poseti, on sabira, oduzima, pretvara površine u metre i javlja konačan rezultat. On (o svemu vodi) računa.

Tijana je zauzeta i više se ne plaši da se popne na merdevine. Ako bi ovo još malo potrajalo, sigurno bi naučila da hoda na merdevinama, kao iskusni majstori. Za sada se samo uspentra na poslednju lestvicu, proteže ruku do plafona, crnom bojom iscrtava svoju verziju čipke i psuje sebi u bradu što nije koji santimetar viša. Tada shvata da nikakvim protezanjem neće moći da umije musave prozore, pa na njih zalepi poruku „Posao za žirafe“. Srećom, Tijana poznaje jednu Žirafu. I zna da žirafe imaju najveće srce.

Tijana je zauzeta i ne zna kako svu zahvalnost da spakuje u jedno HVALA. Zato će to jedno HVALA ponoviti milion puta trojici Musketara koji su krckali svoje sate da bi ostvarili nečiji san. Tijana obećava sebi da će im kupiti pivo. Mnogo piva.

Tijana je zauzeta i ne stiže čak ni da se ugrize za jezik. Laje i što misli i što ne misli, psuje i urla u prašnjavoj prostoriji sve dok joj Tufna ne ponudi metlu i kaže joj „Zajaši“. Tijana je belo gleda, preko tamnih podočnjaka, dok joj Tufna mirno objašnjava: „Pretvorila si se u vešticu, a veštice jašu metle. Izvoli, zajaši metlu i provozaj je kroz prostor. Ja ću za tobom džogerom“. Tada prasnu u smeh i provozaju svaka svoji mašinu. Kao što su se već sto puta provozale ovih dana.

Tijana je zauzeta, ali zna da je sva ta prašina koju danima čisti sa podova, iz kose, nozdrva, pod ispucalim noktima, iz ogrebotina sa dlanova, zapravo vilinska prašina. Zna da je stvarno dala srce za Bazu da stvori oazu. I to ne samo svoje srce.

Tijana je zauzeta i nije napisala tekst ovog četvrtka. To je zato što ona svoje tekstove piše srcem, a njeno srce je trenutno u Bazi. Ako ste se zabrinuli da je Tijana potpuno poludela i piše o sebi u trećem licu, znajte da nije tako – Tijana je samo zauzeta.

Autorka: Đ. Z.

Fotografija: Željko Jevtić