Arhiva: jul 2017

Ona ne živi u zabludama trivijalnog sveta Prija mom biću Tako lako. Inteligencija mi je uvek bila presudna stvar. Zato me niko i nije zainteresovao sasvim. Nikada nisam pronašao Osobu na istoj talasnoj dužini Koja je pročitala mnogo knjiga I shvatila da se sa druge strane zida Vidi pravi život. Beda i očaj. Rastrgnute ulice Siromašna predgrađa Beskućnici na samrti Izgladnele lutalice. Gleda na život sličnim očima. Ima istu percepciju sveta. Obožava pisce za koje smatram da su bili Bogovi na zemlji. Glupost me je satirala na svakom koraku. Gubio sam se u svojoj nervozi Postajao ravnodušno odsutan....
Sedim na poslednjem sedištu autobusa Džoni Štulić mi pomaže Kaže da obratim pažnju na poslednju stvar. Da zaboravim na sve što znam. Prazna autobuska stanica I grad u kojem ljudi ne poznaju Naše face Stvaraju olakšanje u mojoj glavi. Svakom čoveku je potrebna promena. Osmeh plovi kroz pogašena svetla. Najlepši osećaj koji čovek uspe da doživi mora sam da stvori. Jedan pozdrav pre odlaska. Jedan zagrljaj ide u večnost. Jedna pesma ostaje u glavi. „Povuci još dim, udahni volju za put i uzmi moju ruku.“ Odzvanja Dok se smejem i pobeđujem osećaj Koji stvara haos. Autor:...
U kolima se pričaju najlepše priče. One, u kojima imam deset godina, deda mi kupuje točeni sladoled, sedamo u vozić i...
Ne trebam tebi ja Tebi treba bol Koji je sad Poprimio moj lik. Jer lako je za nečim patiti Što se...
Prošle godine sam sasvim slučajno ušetala u Majin šarenoliki svet. Akademska slikarka je odlučila da uposli svoje ruke, tube i štafelaj...
Dok sam bio dete najviše sam voleo duge zagrljaje. Bili su retki i usiljeni, pa sam razvio bujnu maštu. Sada me...