Prošle godine sam sasvim slučajno ušetala u Majin šarenoliki svet. Akademska slikarka je odlučila da uposli svoje ruke, tube i štafelaj i da usvojena znanja i kreativnost primeni na sasvim novom terenu - umesto platna, motive smešta na korice najrazličitijih notesa. Uživajte! Zdravo, Majo. Za početak,...
Dok sam bio dete najviše sam voleo duge zagrljaje. Bili su retki i usiljeni, pa sam razvio bujnu maštu. Sada me ona izjeda poput raka. Suncokreti niču pored puta ovih dana. Naneo im seme vetar. Voleo bih da se prošire po celom gradu, ali neće. Iščupaće ih jer im nije tu...
- Živ sam čovek, bejbe. Govori joj dok joj pramen kose sakriva iza uveta. Retko kada ljudi otkriju da su živi. Otkriju nekad sami sebi. Ali vrlo retko kada se pred drugima deklarišu kao živi ljudi. Postoji taj tepih, pod cipelama koje nose živi ljudi, isti...
Ja bih ti i sada, nažvrljala oči. Tamo gde nikada nisu bile. Da vidiš sve ono, za čim žudiš. Naslikala bih te, na nekom okeanu. Da tako neusidren, ploviš tamo, gde nikada nisi bio. Ili bih oblak, obojila tvojim prstima. Da dodirneš sve neuhvatljivosti. Da ti vetar, bude na dohvat ruke. Ili bih te samo nažvrljala, na nekom praznom komadu svemira. Da...
- Ema, žvaći to lepo! Korica je dobra za zubiće. Znaš, sada ti ispadaju mlečni, a rastu stalni, i treba da ti traju do kraja života. Da budu jaki...
-Treba da prestaneš da veruješ u ljude. Plašim se za tvoje stanje kada na nas kreneš da gledaš iz drugačijeg ugla. Podigla je pogled ka njemu. Bio je ozbiljan. I bio je uplašen. -A u šta onda da verujem? -Dobro, ovako ćemo. Treba da porasteš i da prestaneš da veruješ...
U tvojim pesmama Ja nosim sutrašnje haljine, Sveže vesti o prestalim ratovima čitam; Umanjio si svet I u meni Niko više za juče ne pita; Grlim te gola, Prosuta na zemlji, Od želje za tobom cela sam voda. Plavim se sa daljina očiju zelenih; Zbog mene bi da prohoda; Svako ko noćas u tvojim rečima stoji; U...
Dobro, hoćemo li da razgovaramo? Ovom rečenicom počinju sve Žmuove noćne more. Njome se otvaraju sve moje uplašene nesanice i razigrane nervoze. Tako otključavam nerazrešene unutrašnje dileme i strahove. Tako ih razrešene zaključavam. Žmuu uglavnom ništa nije jasno. Žmu uglavnom sve razume. Nervoza mi je sažvakala...
Mrak voli tišinu. I tišina voli mrak. To su dva dela istog jedinstva. Njihov spoj je bučniji od dobovanja kapi o minijaturni, plastični kišobran. Toliko ličnog postoji u toj intimi, da kada se zateknem u njihovom domu, osećam se suvišnije nego na košarkaškom terenu. Sakupljam...
Porodice, stabla. Savski kej ih je prepun. Mi ih samo mimoilazimo Na putu do splavova, Psi ih zapišavaju svakog jutra od pet, Neko poraste, neko trune. Odrađivači komandi, socijalne selekcije. Mama, baba, deda- Sveto trojstvo. „Na koga je mala takva?“ Oni su autoritet Zato što znaju da se na terasi Ne vode intimni razgovori, Propagiraju sredstva za hendikep U...