Kiša je samo nestala I ostavila čisto nebo iznad nas Zvezde su gledale i bilo im je drago Tu nema naročite patetike. Ljudi okolo prestaju da smetaju Koraci se ne čuju Glasovi izumiru. Tokom jednog zagrljaja Smenjuju se rađanje i smrt Tehnološke inovacije dolaze do izražaja Tokom jednog zagrljaja Od ljudi je ostalo par kostiju i ništa...
smijali smo se smrti na bijelom papiru crtali smo nadgrobne spomenike grafitnom olovkom i smišljali duhovite čitulje desetak umišljenih tinejdžera nesvjesni svoje gluposti i neznanja a onda bi svako pročitao svoju pred ostalih trideset drugara iz razreda koji su bili publika oni su ovu morbidnu predstavu podržavali glasnim smijehom i gromkim aplauzom svečano proglašavajući pobjednika najmorbidniji među morbidnima najcrnji među...
Mi smo ništa. Ništa u kojem se izgubim. I tražim reči, ne bih li od nas stvorila nešto. Nešto što ljubav nikada neće razumeti. Zbogom. Volim te. Hvala ti, za onaj kej. I kišu koju sam dočekala na tvojim leđima. Za sve one otkucaje srca, koji...
Hoćeš me odvesti u pustinju, da tražimo vodu? Ili u svemir, da dodirnem druge planete. Hoćemo da putujemo na mesec, da bežimo od sunca? Hoćeš me popeti na oblak, da nikada ne pokisnem? I na leđa kamile, da ukrademo sunce. Hoćeš me držati za ruku, kada se nagnem, da pokupim zvezde? Hoćeš ići sa mnom, tamo gde smo oduvek? A...
Ona Sinoć si došao kasno u stan. Ušašvši u kupatilo vidio si da nema mojih stvari u ormariću. Ostavila sam uredan stan. U spavaćoj sobi na krevetu našao si složenu tvoju šarenu pidžamu. Odnijela sam knjige, mantile, čizme...
Muzika je ušima prazna Kada stojiš Ispod Starog železničkog. Iz petnih žila osećaš pulsiranje Smeha iz rđavog Jugića, Tramvaje, Skejtere i bicikliste, Simfoniju intonacija Unapred režiranih Kada u autobus uđe kontrola. Čuješ migrantsku, dečju glad, Svarenu Savu, Vidiš tuberkulozni kašalj Strastvenog pušača, Druge crkotine, Ljudski izmet. Slušalice su spas. Socijalno prihvatljivo rešenje Svih situacija. Muzika je previše glasna, Zato nismo videli. Istina je Da ne volimo jutro Kada...
Tada sam zavoleo pecanje. Mislim, kada sam sa dekom išao svakoga jutra do neke bezvezne močvare u kojoj skoro i da nije bilo riba. One koje bih upecao, izgledale su bolesno. Jednoj je čak nedostajao deo tela, ali da stvar bude još jezivija, ona je...
hajde sedi ali ne tu, uvek sediš do mene ovog puta sedi preko puta želim da te gledam molim te, samo ćuti nije da ne volim tvoj glas ali tvoje reči previše bole možda samo da mi čitaš da, to je dobra ideja možda da čitaš ono što sam ja pisala možda ću po prvi put čuti...
Jedan univerzum postoji Između mojih I tvojih golih grudi Jedan univerzum se tvori Između jagodica prstiju tvojih I poslednjeg reda rebara mog grudnog koša Ocrtanog na koži Dok leđa izvijam Kao po naredbi Na svaki tvoj poljubac zaključan Za moje ključne kosti K’o za mostove ljubavi Jedan univerzum postoji Samo za naše ubrzano disanje I uzdisanje Jedan...
Ne pitam se nikad zašto mora meni Nit’ žalim za onim što srcem ti dadoh I ovo što tebe u nedoba gubim Verujem da dobrim vratiće se samo. A pitam se često zašto mora tebi Razloga je mnogo da tako ne bi smelo Al’ ko sam ja i ovo srce malo Da...