21 jul Usvojeni izdanak

Porodice, stabla.

Savski kej ih je prepun.

Mi ih samo mimoilazimo

Na putu do splavova,

Psi ih zapišavaju svakog jutra od pet,

Neko poraste, neko trune.

Odrađivači komandi, socijalne selekcije.

Mama, baba, deda-

Sveto trojstvo.

„Na koga je mala takva?“

Oni su autoritet

Zato što znaju da se na terasi

Ne vode intimni razgovori,

Propagiraju sredstva za hendikep

U odgovarajućoj zajednici

Unutar četiri prenakićena zida.

Nemaš prostora da se ostvariš.

Nisi za ta četiri zida,

Ne voliš da se keziš na slikama

Pa ne trpaš prostoriju reklamama.

Nisi četvrti član porodice.

Gost ne ulazi u kuću bez poklona;

Kupiću im uputstvo za buđenje,

Obavljanje nužde,

Prisluškivanje bočne terase,

Jer oni vole svoju strukturu

A ja volim kad su ljudi ono što jesu.

Daću sebi da to budem:

U četvrtak usvajam štene,

Nazvaću je Astrid

Zato što volim oštrinu švedskih imena,

Zato što je Astrid Lindgren napisala Pipi Dugu Čarapu,

Jer znam-

Biće sa takvim imenom

Ne može da ne bude duša.

To je deo koji mi fali,

Zbog kog ću živeti na terasi

Ili posećivati Banat gde neko brine,

Atrofirati,

Šetati Astrid

Koja će zapišavati drveće

Zato što je to njena priroda.

Treba biti kao Astrid.

Volim šume

Zato što su najčistije grane na vrhu

I zato što se osećam

Kao da će me sunce uvek grejati.

Univerzalni prirodni zakon.

Autorka: Petra Vidaković Cvetković

Fotografija: favim.com