Jedne noći u maju. Dovoljno tople, da budemo goli. I dovoljno hladne, da se prigrljeni ugrejemo. Dok nozdrve, bude parao sladunjavi polen. I kožu golicale lagane reči. A u kosi se mrsio povetarac, gurkajući se sa vlažnim prstima. Osluškujući dlanovima pulsiranje želja. Tela zaglavljenih u čežnji i žudnji. Odzvanjaće naše ambicije. Prkosno se ogušujući na prohteve. Jedino što ćemo...
Pitao sam je Može li se zalutati u cilj Kad se izlomljene linije ispresecaju Zapetljaju Je li čvorište Dom Pitao sam je zašto neplivače Privlači dubina Zasija li tamo duboko Zvezda Ili mesec Vodeni O svom sam je grobu Pitao I ko će me u ruke dočekati Hoću li zaplakati Ili će me glas izdati U pravi tren Ta žena Koja budi nemir U meni Mireći...
Nikada nisi razumeo zašto ćutim. Sve moje neizgovorene reči bole su tvoj ego poput igle. Svaka od onih šetnji u tišini avgustovskih večeri za tebe je bila konfuzna, jer su izostajala poveravanja, reči o onome što me, eventualno, tišti. Ti nisi bio pripremljen za takvu...
Mi se volimo tiho, nenametljivo i jako. Bez mnogo priče ko će koga poljubiti ujutro prvi. Tražimo se gde smo se uspavali i nalazimo tamo gde smo oduvek zaljubljeni i budni. Ne priznajemo nametnute okvire za savršenu ljubavnu priču, samo pričamo našu ljubav. Svakodnevno, dodirom i...
Obraćam se tebi Da, tebi Koja ćeš sutra Pred njega stati Ranjiva Ranjena Gola I ogoljena I davati mu se Podavati I predavati U nadi Da će mu tvoje trošno tijelo Ispričati sve ono Što na duši nosiš Što nikako Preko praga nijemih usana Da prevališ Ljubavi žedna Njega željna U sebe Puštaćeš ga U svaki kutak Tvog zvjezdanog bića Prodiraće A misliće Da mu samo Širiš noge Da si ista Ko sve...
Ksenija Pešić rođena je 1988. godine u Beogradu. Završila je osnovne studije na pravnom fakultetu, a zatim postdiplomske na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu. Nagrađivana je na pesničkim takmičenjima širom regiona i nosilac je nagrade “Borisav Pekić” za poeziju. Roman “Crni dijamant” je njeno prvo prozno...
Odrastao sam. Ne kada sam propušio. Niti kada su mi izbili umnjaci. Čak ni kada sam napokon zavoleo zvuk klavira. Odrastao sam kada sam tebe preboleo. Tebe, večno zamišljenu. Tebe, ludu. Tebe, mučenicu i kurvu. Sada bi čak i Malog princa mogao čitati bez suza. Jer znam da su lisice i ruže daleko od...