Zaplitanje jezikom: Prvi sastanak

Zamišljam tvoje ruke
Koliko li su duge?
Da li mi njima možeš obrgliti grudi?
Da li su ti dlanovi grubi?
Da li vrhovima prstiju prelaziš preko mojih?

Uvila bih se oko ruku tvojih u znak pitanja
Pitala bih za sve zalaske što su ti bojili dušu i oči
I jutra što su ti ukrala ljubavlju obojene noći
I dane što si mislio da neće proći
Rekla bih ti da volim osećaj dlanova na koži
Da volim otvorene prozore i vetar u kosi
Da ljude prepoznam po mirisu i zapamtim u boji
A zaboravljam između redova, iza zareza i tačke na “i”.

Zamišljam jutro u kojem kafu piješ
Piješ li je gorku?
Piješ li je s’ nogu?
Piješ li je u tišini? 
Piješ li je što se budiš il’ što živiš? 

Zamišljam linije tvoga lica
Da li se između ramena i ivice tvoje vilice
pravi kalup za nos i moje lice?
Da li ti oči ćute dok se usne ljube?
Koje li priče govore sitne bore oko tvojih očiju?

Uvila bih se oko tvojih leđa u znak pitanja
Pitala bih za sve sumnje koje nosiš na njima
I žudnju što ti u grudima tinja
I letnju kišu što ti oko srca rominja
Rekla bih ti da volim miris borove šume
Ali isto tako volim miris dima
Da mi je mir u boji zimzelenih planina
A nemir mi u srce uliva tmina.

Zamišljam damast na kojem spavaš
Koju stranu kreveta biraš? 
Da li ti posteljina miriše na oznojene letnje snove? 
Da li ti kosa miriše na lavandom oprane jastučnice?
Da li ti grudi mirišu na šumsku kišu? 

Zamišljam tvoje usne
Kad su poslednji put bile ljubljene? 
Da li su poslednji put bile voljene? 
Šta šapućeš u vrat naslonjen uz dovratak?
Da li ljubiš rane da prođu brže? 

A kad se umorimo od mislenog šetanja
Usne i vrat bih ti dala bez pitanja
I ruke, ako prihvatiš
I telo, ako zaželiš
Pa sve odgovore koje pod jezikom prećutiš
Usnama i zubima u kožu utisni
Nemir pod prstima u kosi ostavi
Umor pod kapcima na grudi spusti.

Zamišljam tvoje oči
Koje li su boje? 
Da li se nečeg boje?
Da li u plavo dane boje? 
Da li su bile nečije “moje”?

Autorka: Tamara Naumović
Fotografija: Lazar Todorović @ Unsplash

Nema komentara

Ostavi komentar