18 avg Zakovan

Godine su došle i prošle

Tužno. Negde u nukleusu

ponele su tebe.

Još se sećam:

Na tebi je bila mašna.

I plašt nedodirljivosti.

Na ramenima ruke,

za moje uvek zaklon.

Pregrada. Omotač.

Nikada ruka moja nije,

Ni usne moje nisu,

Ni tela naša nisu.

Tek

daleko od tebe smeli pogled,

ka tebi, referentnom telu.

Jedva, ali jako. Dovoljno

da posle bude nedovoljno.

Danas, nikoga ne pitam

gde je to vreme. I šta je bilo

sa nukleusom i njegovim

omotačima. I čije ruke,

usne, koža.

Danas ćutim. I godinama ćutim.

Zakovan u vremenu kojeg nema,

razapet po merdijanima.

Ne pitam ni šta je s mašnom.

I retko je sanjam. Tek ponegde.

Tek ponekad vidim:

Ne skidam je s tebe –  priđem,

gledam, udišem.

Godine su došle i prošle.

U sebi ponele tebe,

U tebi moj glas.

Autor: Adnan Avdagić

Fotografija: weheartit.com