Kad vetar Moravu uštine I nebo nad nama poskoči Ja te volim razbijena, Popravljana, Uspela se na gomile noći; Da sagledam bolje Zašto treba ovo malo volje za tobom Razbiti. Kad vetar Moravom pisne I sevdahu pomodre rebra, Mala je to suza što je pala Sve ostale da pokrije… Godine nisu mogle mi ništa, Svaka kad prođe -...
Godine su došle i prošle Tužno. Negde u nukleusu ponele su tebe. Još se sećam: Na tebi je bila mašna. I plašt nedodirljivosti. Na ramenima ruke, za moje uvek zaklon. Pregrada. Omotač. Nikada ruka moja nije, Ni usne moje nisu, Ni tela naša nisu. Tek daleko od tebe smeli pogled, ka tebi, referentnom telu. Jedva,...
Kad gaziš od dvadesete do tridesete najbitnije je da se ne plašiš. U tome je valjda fora. 2007. „O zašto, čudo moje, odlaziš od mene da bi nekom drugom bila samo žena?“ Piše na zidu iznad Leinog studentskog kreveta. To je naša dijagnoza loše načinjenog izbora. Dijagnoza straha....