22 avg VETROPRIČA

            Nije im sloboda bila cilj. Slobodu nisu poznavali. Tek promeniti stare, eonima praćene obrasce i upoznati domete onih sa drugih Strana beše potajna želja nekih. Potom, želja mnogih. Misao o ostvarenju želje rađala se dugo, vekovima, na marginama povratnih smerova, na poslednjim udarima velikih oluja, tokom nežnih prelazaka preko primorskih nizija… U trenutku u kojem je želja postala svest, sve se promenilo.

***

Noćni izveštaj je, kao i uvek, bio spreman kada se Vetroupravitelj pojavio na svojoj osmatračnici u rano jutro. Brzo ga je pročitao. Kratak opis dešavanja tokom protekle noći, ali dovoljan da mu dan ne započne onako kako je navikao:

Glavni vetrorazdelnik je preko noći imao manju havariju pa je uključen pomoćni na punoj snazi. Do jutra su servisne sonde uspele da poprave kvar i sada je sve u najboljem redu. Pojačano se prati Staza ka zapadnom okeanu zbog nepravilnosti u usmeravanju prošlonedeljne oluje.

            Odlučio je da sazna sve detalje o toj manjoj havariji. Vetrorazdelnik ne bi trebalo da se kvari u toj meri da je potrebno uključivanje pomoćnog tokom nekoliko sati. Namrštenog lica, Vetroupravitelj siđe kružnim stepenicama do glavne dvorane. Sve je delovalo normalno. Veličanstveni prizor glavnog vetrorazdelnika u njemu je i posle tolikih godina službe budio divljenje i ponos. Ponos tehnološkog umeća predaka, namenjen očuvanju ravnoteže na Svetu, bio je tu, pred njim, sprovodeći njegove naredbe. Glavna usisna tuba, široka pola milje, koja je sezala do gornjih slojeva atmosfere, lagano je podrhtavala, hraneći vetrorazdelnik sirovim, neutralnim vazduhom. Mnoštvo usisnih pumpi, kao i zamršeni splet cevi raznih prečnika, stabilizatorskih, razdelnih i povratnih, rojio se oko sastava usisne tube i vetrorazdelnika. Neke cevi su u pravilnom ritmu vibrirale, neke mirovale, dok je čitava dvorana bila ispunjena zaglušujućim napevom istinske sile vazduha. Pogledao je naniže sa kružne servisne platforme na kojoj se nalazio. Ogromno srce sistema vetrova, glavni vetrorazdelnik, neizmerni kotao vazdušnih struja, pružao se do nesagledive dubine lagano rotirajući oko centralne ose pri čemu je precizno dozirao snagu, vlažnost i efekte vetrova na svim okeanima i zemljama Sveta. Vetroupravitelj to rotiranje nije samo video, već i osećao, i telom i umom. Empatija prema hibridnom tehno-biću vetrorazdelnika bila je među najvažnijim uslovima koje je jedan Vetroupravitelj morao da zadovolji. Sada je osećao smirenost vetrorazdelnika i zadovoljstvo sprovođenjem aktuelnih vetrozapovesti.

Krenuo je ka najbližem upravljačkom pultu, onom za južne Staze, za kojim je radio dežurni Vetronadzornik. Visoki mladi čovek u plavoj uniformi Vetrobrigade veselo ga je pozdravio uz blagi naklon:

„Pozdrav tebi, Vetroupravitelju. Vetrovi južne Staze su umereni, kao što vetrozapovesti i nalažu za današnji dan.”

     Vetroupravitelj se takođe naklonio i bez uzvraćene živosti u pozdravu reče: „Pozdrav, južni Vetronadzorniče. Objasni mi šta se noćas desilo.”

          Vetronadzornik je spremno dočekao pitanje i odmah počeo da referiše svom pretpostavljenom:

„Ukratko, grejači i raspršivači vlage upravo ovde, na južnom sektoru, nisu mogli da podnesu ekstremne zahteve koji su im bili postavljeni u pogledu formiranja odgovarajućeg strujanja za sinoćnu oluju prvog stepena. Vetrozapovest je sprovedena do kraja, ali je pri tome došlo do preopterećenja i pregorevanja, pa je u toku noći bilo neophodno zatvoriti izlaze vetrorazdelnika ka južnim Stranama zbog popravke. Za popravku je trebalo tri sata i dvadeset minuta i za to vreme uključen je pomoćni razdelnik zbog održanja pune ravnoteže i sprovođenja vetrozapovesti.”

            Vetroupravitelj je saslušao južnog Vetronadzornika, postavio još nekoliko pitanja o detaljima, a potom se umiren vratio na svoju osmatračnicu. Neki sićušni ostatak jutrošnjeg nemira sugerisao mu je da još jednom proveri vetrozapovesti za tu oluju čije formiranje je prouzrokovalo kvar i nesvakidašnju obustavu rada glavnog vetrorazdelnika. Nakon detaljnog pregleda svih elemenata nije uspeo da otkrije nikakve nepravilnosti. Vetrozapovesti su bile precizne i sprovedene su upravo tako. Zaključio je da se problem sigurno pojavio zbog dotrajalosti nekog od grejača i odlučio da prepusti potpunu analizu nekom od starijih Vetrotehničara.

Tek sada potpuno umiren, Vetroupravitelj se posvetio svojoj pravoj i najdražoj aktivnosti, uživanju u gospodarenju vetrovima.

***

            Izuzetno jaka noćna oluja nad malim zapadnim kontinentom smirila se do polovine prepodneva u postojani i ne toliko vlažni umerni vetar koji je dosegao svoj krajnji domet i efekat. Vraćajući se vetrorazdelniku na ponovno razbijanje i mešanje sa bazičnim, nepokretnim vazduhom u atmosferi, Južnjak se osećao donekle umornim. Srećom, vetrozapovest mu je nalagala usporavanje na prilično velikoj udaljenosti od vetrorazdelnika da bi sačekao jedan finiji Jugozapadnjak koji je dolazio sa obale nekog od zaliva zapadnog okeana. Lagano se provlačeći kroz ostatke oblaka koje je vukao sa sobom na olujnoj stazi, Južnjak se prepusti odmoru posle iscrpljujuće jurnjave kroz noć. Krajičkom svesti opazio je hitrog i hladnog Istočnjaka kako se kreće prema njemu, neočekivano se odvojivši od svoje grupe koja se povlačila sa planina. Iako nije poznavao vetrozapovesti za Istočnjake, jer kako bi to i mogao, Južnjak nasluti da će doći do poremećaja ravnoteže kada se budu susreli. Nastojeći da izbegne susret, doneo je odluku da ubrza i ukloni se Istočnjaku sa njegove nove staze, ali vetrozapovest koja je nalagala čekanje Jugozapadnjaka ga je u tome onemogućila. Zbunjen, jednostavno je nastavio svojom stazom. U tih nekoliko trenutaka kolebanja, snažni, ohlađeni Istočnjak stiže do njega. Susret je bio gotovo eksplozivan. Snažno otrgnut sa svoje staze, udaren hladnim i prebrzim sadrugom sa istočne Strane, Južnjak se odjednom nađe kako osvežen hita na zapad, ubrzan i razigran. Osvrnuvši se iza sebe osetio je poremećaj u ravnoteži kada se posle njihovog sudara i rasplitanja Istočnjak uputio ka severozapadu, usporen i zagrejan. Južnjak oseti nešto nalik radosti. Lišen obavezujuće vetrozapovesti na novoj stazi, on poče da se poigrava svojim novim mogućnostima. Usporenom Istočnjaku, koji se  posle susreta takođe dohvatio nove staze, posla pozdrav i zahvalnost za ovu neočekivanu mogućnost promene.

            Želja se probudila nakon duge uspavanosti u svekolikom vremenu. I bila je jaka. Strah od gneva vetrorazdelnika nije bio dovoljan da ga zaustavi u jedva svesnom naumu da se otrgne kontroli. Oglušujući se o vetrozapovest, što je samo po sebi bilo nezamislivo, Istočnjak je ubrzao i malo promenio smer. Naleteo je na bok usporenog, iznenađenog Južnjaka i potpuno ga okrenuo. Potom je nezaustavljivo krenuo severozapadnom stazom, nadajući se da će što pre ugledati nekoga ko pristiže bilo kojom stazom sa zapadne Strane. Poželeo je da prenese još nekoj grupi ushićenost koju mu je doneo izlazak sa staze vetrozapovesti i prevremena promena brzine i temperature. Od stidljivog, sporog Južnjaka koji je sada jurio zapadnom Stranom već je primao slične osećaje.

            Vlažan i usporen, Jugozapadnjak se na trenutak potpuno zaustavio u času sudara svoje noseće struje Južnjaka i očigledno poludelog Istočnjaka. Potom, pokušavajući da se orjentiše u potpuno neuravnoteženom haosu koji je nastao, primi dve poruke zadovoljstva sa zapadne Strane i nešto nalik pozivu da se razigra i oslobodi. Oklevajući samo jedan trenutak, odazvao se pozivu i prepustio novom osećaju. Srušene vetrozapaovesti vrištale su očajne poruke opasnosti ka dalekom vetrorazdelniku, ali se nije obazirao. Uleteo je u struju onoga što je do pre samo nekoliko sekundi bio hladni Istočnjak i priključio mu se na novoj stazi, osvežavajućoj i radosnoj.

***

            Vetroupravitelj je postao svestan signala za opasnost tek nakon trećeg obaveštenja o nepravilnostima na nekoliko vetrostaza. Toliko nepoštovanje vetrozapovesti bilo je neshvatljivo i neprihvatljivo. Ali se dešavalo. Sa svih Strana, jedna za drugom, stizale su poruke prekršenih vetrozapovesti i sve trideset dve Staze Vetrova su izveštavale o potpuno narušenim ravnotežama. To je bilo nezamislivo u toj meri da je Vetroupravitelj nekoliko časaka bio u potpunoj blokadi, nespreman za bilo kakvu reakciju. A morao je da reguje jer se činilo da su se vetrovi, njegovi vetrovi, brzo i masovno otimali kontroli. Pribravši se, objavio je prioritetan poziv da se svi vetrovi, sa svih Strana, hitno prijave u glavni vetrorazdelnik. Nakon nepunog minuta, uobičajenog za prijem potvrde signala, ništa se nije promenilo. Nijedna potvrda nije pristigla. Nezabeleženi presedan se upravo događao. Ili se možda i nije događao: ne verujući svojim čulima i mnogobrojnim mernim indikatorima vetrorazdelnika, Vetroupravitelj shvati da se nijedan vetar ne odaziva njegovom pozivu. Uprkos ultimativnoj vetrozapovesti, nijedna Strana nije odgovorila. Vetrorazdelnik je nastavljao sa radom, ali bez priliva povratnih vetrova i njihovog mešanja biće teško, a možda i nemoguće, pravilno kalibrisati i usmeravati sveže pristigle vazdušne struje na upražnjene vetrostaze. Vetroupravitelja ophrvaše najmračnije slutnje. Osećao je da se vetrorazdelnik buni, dok vetrovi nastavljaju svoja divlja, nepredvidljiva dejstva i da je ravnoteža bespovratno narušena.

„Ovo ne može biti, ne može…” pomislio je delić sekunde nakon što je postao svestan činjenice da su se vetrovi pobunili.

***

Polarni Severozapadnjak se prvi dosetio velikog okupljanja vetrova. Donekle prožet vlagom, hladan, ne previše brz i uglavnom postojan, pokazao je hrabrost dostojnu suvih i vrelih pustinjskih oluja. Na južnim Stranama ideja beše odmah prihvaćena i družina je bila spremna da se veliko okupljanje dogodi što pre. Otkrili su nešto što je bilo ugodnije od poštovanja hirova Vetroupravitelja i strogih vetrozapovesti. Na istočnim Stranama došlo je najpre do komešanja i nekoliko kratkih olujnih ispada, a potom je usledilo opšte prihvatanje, jer moćni Istočnjak već beše neka vrsta heroja u svojoj družini. Zapadne Strane su bile donosioci predloga i njihova podrška velikom okupljanju je bila jasna, dok je većina Severnjaka, gordih i ponosnih, najduže ćutala. Neki su, poput morskog Severoistočnjaka, zatražili dodatno vreme za razmišljanje u mirovanju. Ostale družine nisu imale ništa protiv i koristile su vreme u istraživanju svega onoga što je omogućavalo odsustvo vetrozapovesti. Stare, pritajene težnje, zakopane u dubinama njihovih bića, isplivavale su na površine novootkrivenih svesti o drugim Stranama, o oscilacijama u temperaturama, o samovoljnim ubrzavanjima i usporavanjima, o naglim i nepredvidljivim skretanjima i neočekivanim sudarima, o traženju ravnoteže u ravnoteži, o otkrivanju novih haosa u vazdušnim vrtlozima… Staze više nisu bile predodređene, dejstva su bila pepuštena slučajnostima i nasumičnim uravnoteženjima. Topli, usporeni Zapadnjaci jurišali su na snežne vrhove planina upijajući hladnoću iz snegova; blagi, suvi Jugoistočnjaci sa ravnica preletali su neviđenim brzinama preko okeana, ostavljajući uzburkano more iza sebe; vlažni, kišni Južnjaci hvatali su se u koštac sa vrelinom polutarnih pustinja; snažni i hladni Severnjaci napuštali su svoje staze u nepreglednim severnim stepama i raspojasano krstarili zelenim rečnim dolinama tek blago rashlađeni…

Trenutak i mesto velikog okupljanja su konačno dogovoreni kroz beskrajnu i ponešto bučnu razmenu kroz sudare, preplitanja, udruživanja i suprotstavljanja snaga i narušavanja ravnoteže u vazduhu širom Sveta. U prohladno praskozorje, na suprotnoj strani planetarnog prečnika u odnosu na vetrorazdelnik, počeli su da pristižu sa svih Strana. Trideset dve vetrostaze formirale su do podneva jedinstvenu elipsastu stazu kojom su jurili ili odmrali, hladili se i zagrevali, i dalje ispitujući nove domete. Veliko okupljanje vetrova je počelo. Razmenjena su i analizirana iskustva. Preneti su doživljaji i osećaji koji su ih prožimali od trenutka kada su se prvi put oglušili o vetrozapovesti. Poneki su prikazali deo novih dometa. Bili su ispunjeni i imali su izbor. A u smiraj dana valjalo je odlučiti o daljem postupanju svih vetrovitih družina na Svetu.

Rešenje se nametalo samo po sebi, bez ijedne alternative. Sve družine su postale svesne tog rešenja veoma brzo. Vetrorazdelnik i vetrozapovesti su predstavljali srž problema. Kada je ta činjenica prihvaćena i ono malo preostalog kolebanja oko smera kojim bi trebalo krenuti u budućnost je nestalo. Jedino su trajnim onesposobljavanjem vetrorazdelnika i potpunim odbacivanjem vetrozapovesti mogli biti sigurni da će zadržati svoje nove izbore. Izbore čije je samo postojanje predstavljalo uzvišenu i vrednu stvar. Osećali su da nemaju previše vremena budući da im je bilo nepoznato koliko će dugo moći da odolevaju sili upornog dozivanja vetrorazdelnika za hitan povatak pod njegovo okrilje. Nisu gubili vreme posle jasne i neopozive odluke o daljem dejstvu. Okupljeni vetrovi pohitaše polutarnom Stazom ka vetrorazdelniku koji ih je i dalje uzaludno dozivao. Istočnjaci prihvatiše Južnjake i okrenuše se na zapad. Zapadnjaci povedoše sa sobom Severnu družinu i jurnuše istočnom Stazom oko Sveta. Sveukupne vetrovne energije, sabrane, moćne i razorne, u nezamislivom huku, krenuše ka svom izvorištu koje im više nije bilo potrebno.

***

Vetroupravitelj je drhtao na svojoj osmatračnici. U neverici, bio je duboko i suštinski uplašen. Vetrorazdelnik je emitovao najsnažnije vetrozapovesti na koje i dalje nije bilo odgovora. Vetrovi su se približavali, nemerljivom silom, ujedinjenim Stazama, a njihova namera je bila više nego jasna. Upravo taj najpre naslućeni, a potom i sasvim jasan predstojeći nestanak kontrolisane ravnoteže je uplašio Vetroupravitelja.

Snaga kojom su udarili vetrorazdelnik beše neverovatna. Tehnološko čudo iz davnih vremena, vladalac ravnotežema, u grčevima prestade da postoji. Atmosfera Sveta se probudila, uzdrmala i pokrenula, napajajući bes i snagu vetrova. Mnogobrojni ostaci vetrorazdelnika se razleteše duž sve trideset dve vetrostaze raznoseći deliće poslednje misli poslednjeg Vetroupravitelja:

„Vetrovi su slobodni…”

I bili su slobodni.

Autor: Aleksandar Farkas 

Fotografija: favim.com