24 jan Vernik vs. Ateista

Religija je uvek imala i imaće veliki uticaj na razmišljanje i život ljudi. Njena uloga u društvu se, međutim, vremenom menjala, dobijala i gubila na značaju. Mi danas živimo u građanskom društvu, u kome su sve priznate verske zajednice ravnopravne, a zajedno sa njima i izbor nekih ljudi da budu ateisti.

            Kada je srpski narod izgubio svoju nacionalnu državu i živeo podeljen između dve moćne carevine – pravoslavna crkva je bila poslednji čuvar nacionalnog identiteta i tradicije. Ljudi su odlazili u crkvu ne samo iz svojih religioznih pobuda, već i da bi donosili zajedničke odluke koje su bile političke prirode. Tu su prijatelji i rođaci mogli da se sastanu jedni sa drugima, da ugovaraju trgovinske poslove i da se upoznaju sa drugim pripadnicima srpske zajednice. Na taj način se stvarao osećaj jedinstva i pripadnosti i negovalo sećanje na istoriju i duh srpskog naroda, u ne baš prijateljskom okruženju.

            I danas je, iako više nismo suočeni sa takvim problemima, aktivno ispoljavanje vere, kroz verske obrede i običaje, retko stvar ubeđenja, već način da se tradicija očuva. A sa druge strane, mnogi veliki hrišćanski praznici, kao što su Božić i Uskrs, postali su komercijalizovani i tako postali deo svakodnevnog modernog života i shvatanja. To su trenuci porodičnog okupljanja i predaha od problema sa kojima se savremeni čovek suočava, u stalnoj trci za zaradom i poslovnim uspehom.

            Biti iskreni vernik ili ateista? To najčešće nije stvar slobodnog izbora, već jednog dubljeg unutrašnjeg osećanja i pogleda na svet. U svakom slučaju, i jedno i drugo ima svoje prednosti i mane.

            Istina je da se verujući čovek lakše nosi sa nekim životnim izazovima. Svest o sudbinskoj predodređenosti i neraskidivoj pripadnosti svetu kao celini, vera u zagrobni život i božansku pravdu, takvom čoveku može da donese unutrašnji mir i spokoj, i da ga učini boljim i pravednijim u njegovim svakodnevnim odnosima sa drugim ljudima. Problem nastaje ako njegovo versko osećanje preraste u verski fanatizam i isključivost. On tada postaje netolerantna osoba koja drugima uskraćuje pravo da misle i veruju drugačije.

            Jedan ateista, sa druge strane, veruje da u njegovom životu, pored objektivnih okolnosti i situacija na koje ne može da utiče, presudnu ulogu imaju njegovi postupci i izbori. On se mora  suočiti sa sopstvenom smrtnošću i da smrt prihvati kao prirodni kraj svoje egzistencije. Pošto veruje da je život samo jedan, i to ovaj na zemlji, trudi se da ga što bolje iskoristi i osmisli svojim radom, privatnim i društvenim odgovornostima koje na sebe preuzima. Ako, međutim, ne izgradi u sebi dobar i ispravan moralni kodeks koji će voditi njegove postupke, može postati beskrupulozna osoba, koja ne bira sredstva kako bi ostvarila svoje ciljeve.

            Na kraju krajeva, nebitno je da li je čovek vernik ili nije, da li poštuje običaje ili ne, sve dok se trudi da postupa ispravno i humano, i neguje bolju stranu svoje prirode, poštujući razlike među ljudima bez želje da drugima nametne svoja verovanja i ubeđenja.

 Autor: Darko Stanković

Fotografije: favim.com