02 jun Ujo

E ujo  moj, kada bi ti znao šta ja sve nosim u sebi, ne bi me savetovao da „Sedim gde jesam“, ne bi osuđivao moje želje i snove… Jer tebi to ne predstavlja ništa, šta više, smešno ti je… Ne znaš ti ujo koliko ja boja nosim u sebi, koliko sam kilometara mislima prešla. Ne znaš ti ujo, koliko je lepo videti neviđeno i biti daleko od sigurnog. Tebi to zvuči čudno.. Znam, ti nisi ja… Ali ujo, nisam ni ja ti… Lepota neznanog predela, divota u svim tim tek upoznatim prijateljima. Sreća u srcu dok istražujem kilometre i kilometre novog mesta.  Sve te drugačije tablice na kolima i svi ti drugačiji dućani po ćoškovima. Svi ti ljudi oko mene koje posmatram i koje slušam jezikom koji ne razumem… E ujo da ti znaš koliko to meni donosi sreću! Ne bi ti mene savetovao da ostanem, da prihvatim znano… Da prihvatim prosečno… Nisam ti ja ujo za to… Dok je starog kofera, čitavih patika neću prestati da sanjam!

Ujo, da ja tebi kazem! Život je jedna velika pustolovina, avantura! Svi ti gradovi, predeli, mora, okeani, razni parkovi i reke, svi oni čekaju da budu otkriveni! Ujo, sada znaš. Ako želis pridruži mi se, ako ne… Dođi da me zagrlis, da mi daš osmeh i podigni ruku visoko… kada voz krene…

Autorka: Jovišvić Maja

Fotografije: pinterest.com