30 maj U maju iliti Sve nežne reči sveta sačuvala sam za te

… Maj, neke ruke male uzimaju ti svaki dan… Ne živiš stvarno otkada se on rodio, a opet, život ti je dao. Novi život, isti po protokolu, a drugačiji u svemu ostalom… Uzima ti minute, satima te traži, noću ne može bez tebe zaspati. Podredila si mu svoju dušu i svoje telo, ne znajući to – uzeo ti je svaki atom tebe. Ne znajući to, postao je sve što imaš i sve što nisi imala… Nisi mogla da znaš da će poželeti sve od tebe i nisi mogla znati da ovolika ljubav postoji. Da postoji neko ko će ti svakog dana otvarati novu Pandorinu kutiju, ko će ti zaokupiti čitav dan, a u isto vreme taj dan bez njega ne bi se mogao zamisliti… Neko ko neće ništa reći. Al’ njegov stisak šake govoriće najlepše reči ikada izgovorene. Moje putovanje, moj najtopliji smeštaj, moj najukusniji ručak dok delimo pasiranu hranu bez soli, moja šetnja kao nikada ni sa jednim muškarcem, sem sa mojim muškarcem. Moje želje i moj pravi put. Moj san i moja java. Moja tabla na koju ćemo ispisati samo tople reči. Moj heroj koga ćemo usmeriti. Moja priča, moje nemanje vremena, moje srce i moja arterija. Svaki dan koji prođe ti rasteš i razoružavaš me. Svakim danom ti učiš nešto novo, a ja u tebe verujem. Ti se otvaraš za svet oko sebe, a ja bih te zaštitila… Ti želiš sve da vidiš i čuješ, da dodirneš a ja bih da ti pomognem, donesem, napravim… Volela bih kad bih te mogla samo spustiti u „neki savršen svet“, a ako ga nema sama bih ga napravila i izmislila, samo za tebe… Kao neko ko te voli najviše. Kao što jedino majka može.

Brankica Vračaričić Mucibabić

Fotografije: pinterest.com