26 jun Terasa sa pogledom na jug

D-mol je tako savršen akord.. . Nisam neki svirač, al’ volim da razbiram po žicama i da menjam tih par akorda… U ovu savršenu letnju noć.  Posle ponoći, hronična nesanica, terasa sa pogledom na jug, letnjih 25, prijatan zvuk vetra i puno nebo zvezda… Naslonjena na još topao zid, sa gitarom u krilu… Savršeno!

Počinje tihi d-mol, gledam zvezde i slušam vetar. Tama oko mene, upijam svaki odsviran ton, vetar me savršeno prati. Menjam akord, kreće g-dur… Možda je to protiv svih pravila u muzici, ja to ne bih znala… Večeras se savršeno uklapa… Lagano, šesta žica, prva, druga, treća, pa šesta, peta, prva, pauza i treća.. A vetar, kao dirigent daje savršen ritam lišću…

U daljini se čuju psi, jasni laveži, dva – tri veoma talentovana psa… Menjam akord u e-mol, jedino on moze da im parira. Al’ opet lagano… Vetar se utišao, laveži su u centru pažnje. E- mol, igram se, treća žica, četvrta, peta, mala pauza i jasan zvuk šeste, lavež psa i jak vetar… Savršeno!

Da ovo mogu da snimim u studiju, ovaj trenutak, ovaj osećaj i ovu melodiju… Ovo se ne može izvesti na bis… Samo prvi put je najjače, najiskrenije… Savršeno…

Tišina i tama, gitara, zvezde i ja. Naravno, na terasi sa pogledom na jug… Čekam znak vetra, psi ćute, vlada tišina… Nema vetra…

Žabe iz daleka najavljuju kraj, vetar se spušta sa pozornice, psi su otpevali svoj deo. Zvezde neumorno svetle, gitara još jednom razvlači d-mol. Duboki naklon… Žabe se čuju jače… Spušta se zavesa… Laku noć, prirodo!

Autorka: Maja Jovišević

Fotografije: favim.com