Rasplela sam kosu i dopustila da vetar iz nje razveje i poslednje zrno peska vremena koje smo proveli zajedno. Ne osećam više znoj na svojoj koži, ni tvoje poljupce u smiraj dana. Ne sećam se ni zvezdanog neba one noći kada si mi pričao najlepšu ljubavnu priču o Vali i Muri, one noći kada...
Nije bilo uzvraćene ljubavi u tvojim povratnim pismima. Pišeš mi da je svet još nekako ceo, da se oporavlja, da živiš u zemlji povoja, gde glas se naroda još za utišane čuje. Pišeš mi o propalom suncu niz februar, da je +18 gde je lani ležao sneg,...
Žao mi je što nisam stigao ni da te poljubim, Katarina. Možda to, u osnovi i nije mnogo važno možda bi upravo taj zabranjeni francuski poljubac srušio moju viziju o Tebi kao skoro savršenoj ženi, koja zaslužuje da okupira naslovne strane svih modnih časopisa na tlu ove, ničije zemlje. Ne ljuti se što nisam imao malo više hrabrosti, Katarina. Što sam se uplašio i što sam pobegao glavom bez obzira iz malog, primorskog grada ne shvatajući da me niko, tako kao...
Sa stare telefonske govornice U jednoj od onih ulica u koje više niko ne zalazi Osim onih koji sa strahom vole Ubacila sam par sitnih novčanica Dovoljno da platim svaku od emocija na rubu usana Prstima nervozno lupkala sam po staklu Dok sam slušala Predugo i lijeno zvono Koje ne čuješ Jer si na...
Dovoljno blizu, sediš pored mene, da čujem kako dišeš i dovoljno blizu da vidim kako isparavaš. Ne, to nije zbog dima tvoje, već sedme, cigarete: Zaista se pretvaraš u oblak isparenja. Nestaješ. Još mogu da oslušnem tvoje udisaje i izdisaje, ali i oni ubrzo iščezavaju. Kako i ne bi, kada smo i mi sami prestali da postojimo negde oko 31. decembra, mada,...
Svetom kolaju glasine Da me nema Da sam smrt ožalila Da mi koraci Zvižde vetrom Vrati me Venci žednih dodola Čekaju Da kaneš reč Iz srca oblaka Isceđenog A mene vrati Vrati me U raskorake Kroz prste Provuci me Kroz zaborav Do kolevke Oči ti jauču Gone iz kaveza U nepoznato Vrati me Svojima Sebi Zar ti nije žao (Plašim se) Zaključavaš oltar Obaraš mi spomenik Vrati mi Bar tugu Jer svetlim kao luna (Zaziru od...
Ponekad, prijatelju dragi jednostavno izgubiš bez obzira na sve izglede za pobjedu. To se zove životnom utrkom. Onu koju želiš voljeti zavoli netko drugi a ona zavoli nekog sasvim trećeg i stranog. Kilometri se guraju u najduže zagrljaje sa željom da rastave ljude pa se klade na pobjede i poraze suze i poljupce. Jebi ga, prijatelju...
Nikada nisi razumeo zašto ćutim. Sve moje neizgovorene reči bole su tvoj ego poput igle. Svaka od onih šetnji u tišini avgustovskih večeri za tebe je bila konfuzna, jer su izostajala poveravanja, reči o onome što me, eventualno, tišti. Ti nisi bio pripremljen za takvu...
Ti praviš ljude od snova. Sanjaš njihova imena, dodaš im boje. Stvoriš oči pune ljubavi, doneseš cvijeće u rukama i zagrliš. Jako i beskrajno. Onako kako grle djeca, bezuslovno i čvrsto. Ponekad ne pustiš da odu tako daleko, držiš sve te ruke i misliš da...
Koračamo tiho u gomili, čekamo da se oktobar brzo skotrlja niz naše modre, ispucale dlanove. Godina je 2016. Prošle su tačno tri večnosti i dva zaborava od kada sam te poslednji put poljubio u čelo. Oprosti mi. Oprosti što nisam na vreme shvatio koliko brzo naboraš to tvoje nervozno...