U jutrima Započinjali smo dan vikom u sedam Pa nam je znala ostati neispijena kafa Zaslađena uvredama Jedno po jedno Ispraćale su nas komšije Sa psovkama sa prozora Pljuvali u dvorištu na nas Zbog lupanja vratima buđenja i remećenja javnog mira u zgradama Svađe su bile neizostavne i u popodne Ono nedjeljom ili neko slobodno koje bi trebali provesti...
Sve što je prabaki ostalo od pradede bila su ona dva mala zlatna Ferdinanda sa početka prošlog veka. Sačuvala ih je od trampe za bačvu vina, i vrele kukove krčmarice. Sto godina se kriju u škrinjama ženskih potomaka. Bljesnu onako žuti, kada se ruka zavuče...
Večeras u 20.00 časova u velikoj sali Doma omladine, održaće se projekcija filma "Po suncu hoda" mladog scenariste i reditelja Stefana Krasića. Film snimljen u Nišu u produkciji „Akademije umetnosti Beograd” i „Prinčevih Patrona”, prati priču o Ljubiši koji je prinuđen da čuva majku neko vreme. On ne uspeva...
Ovo bi kao trebalo biti moderno doba. Jednakost. Napredak. Jesam li samo ja u pitanju pa samo ja čujem reči poput "očajna", "sama" na svakom koraku? Je li to samo ja izigravam terapeuta ženama, drugaricama, poznanicama, sebi? Ne kažem da mi to smeta. Želim da...
„Hand“, rekao je staloženo, položivši karte na sto. Još jednu partiju remija zatvorio je džokerom. Sada je sav ulog na stolu pripao njemu; sve do poslednje zgužvane novčanice. Osmehnuo se, prošao prstima kroz nauljane crne vlasi, pa uputio značajan pogled gospodinu do mene. „Imate li...
Nensi je rekla kako joj je dosta onih saveta kako da u pet koraka: središ svoj život, osvojiš njegovo srce, raskineš za sva vremena. Valjda zato što nikad ništa u životu ne dođe u koracima. Kad te dohvati uglavnom liči na cunami. Ostaneš bez hodanja, bez...
Znam da zvuči otrcano, ali ja stvarno volim svoju trudnu ženu. Ona je sada veća nego ikad. Okreće se kao morž u našem kauču svaki put kad okrene stranu romana koji čita. Kad stanemo na vagu – lažemo se. Ona kaže da ima manje, ja...
Za pet godina, sebe vidim u prostranoj dnevnoj sobi, sa velikim prozorima duž celog istočnog zida. Na prozorima nema zavesa ni roletni, otvoreni su, i cela soba je ispunjena svežim jutarnjim zrakom. Nema mnogo stvari: trosed i dve fotelje postavljene jedna naspram druge, između njih...
Priznajem, nekad sam volela bajke. I priznajem, nisam prestala da ih volim zato što više ne verujem u njih. Priznajem, nije baš ni da ne verujem. A nisam ni skroz prestala da ih volim, da se ne lažemo. Nego.. Nešto tu smeta. I nije nešto,...