11 jan Zaplitanje jezikom: O četvrtku

Samo se pravim naivna

Obavijem ruke oko kukova

I pravim se da si tu

Pevušim onaj novi bluz

I zamišljam tvoj glas zatvorenih očiju

Kad se dovoljno ugrejem

Slegnem ramenima

Zagrizem usnu

I prste pružim ka čaši

Suvog belog vina

Da utolim žeđ za onim što nismo

Za onim što nikada nećemo biti

Samo se pravim naivna

Pa proradi na usnama

Onaj tupi nevini osmeh

Koji znam da bi te bacio na kolena

Da nije već ona

A to je već klasika, ona ruska

I zima je takva

Pa merkam iz fotelje

Vodku u staklenom kredencu

Ali setim se Francuza

Što me je korio

“Šteta je tako vino kvariti”

Samo se pravim naivna

Nos zaronim u korice Bulgakova

I smejem se tvom pevušenju

Već otrcanih stihova

Kad je Moskva tonula u san

Ne, nije kliše

Jezikom opipavam rane na usnama

Što je ciča izgrizla

Uz dozvolu moje nesmotrenosti

Pa zubima isisavam gorčinu

Što je ostala zaglavljena

U ljubavi vina i mojih usana

Samo se pravim naivna

Zažmurim pošto te zamolim za priču

Onu čiji se kraj ne lomi

Kao zapenilo more o brda

Onu čiji je glavni zaplet

Njegovih prstiju u njenoj kovrdžavoj kosi

Onu čiji je početak nevin

Kao ruka oko struka

Dok se dlanovi znoje uz onu sporu

Uz uzdah se pravim

Razmrsim krajeve kose prstima

Dok vino sporo klizi niz grlo

Samo se pravim naivna

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: favim.com