Zastupam stav da ono što je dobro nikada čoveku ne može da dosadi. Možda je reč o nekom specifičnom definisanju mog ukusa, ili o zavisnosti od onoga što volim i što mi se dopada. Tek, bezbroj puta mogu da čitam dobru knjigu, slušam pesmu koju...
Roman ,,Nečista krv’’ gotovo da predstavlja katalog različitih vidova seksualnog ponašanja i otvara mogućnost čitanja i tumačenja uz psihoanalitičke pristupe. ...
Da li znate kako je to čuvati tajnu? I ne reći je nikom. Ni sebi. Ni tišini. Ni tami. Da li znate kako je to robovati sebi? Biti sužanj istine u tami. U grobu. U tišini. U tvrđavi sazidanoj od bezglasja. Da li znate kako je...
U završnici polemike na temu odnosa knjige i filma ,,Derviš i smrt’’ valjalo bi obratiti pažnju na način na koji je predstavljeno vreme u knjizi i filmu. U prvom delu knjige radnja je prilično usporena, dominira laganiji tempo u pripovedanju. Ali, kako sazreva odluka Ahmeda...
Snimljen po romanu Meše Selimovića, u režiji Zdravka Velimirovića, 12. jula 1974. godine prikazan je film ,,Derviš i smrt’’. Uzimajući u obzir polazište da su film i knjiga dva potpuno samostalna umetnička dela, dolazimo do činjenice da se od nekih dobrih knjiga ne da napraviti...
Kakva je sudbina književnosti u novijim vremenima? U kakvom odnosu ona stoji sa drugim umetnostima, prvenstveno sa filmskom i pozorišnom? Da li je ona i danas na poziciji robinje koja svoje plodove daruje scenaristima i režiserima?...
Vodeće ime prosvetiteljstva u srpskoj književnosti, Dositej Obradović, pisac koji je u svojim delima iznosio najbitnije filozofske, kulurne, pedagoške i književne ideje, na osnovu kojih je nastojao da naciju, orobljenu duhovnim mrakom, prubudi i preporodi. Osnivač Velike škole (1808) i prvi srpski ministar, kada bi...
I čemu sad ovo pisanje? Нико неће разумети! Ne možemo se sporazumeti! Они који знају латиницу, zameraće ćiriličnoj štampi, oni koji su naklonjeni ćirilici, презираће латинични фонт. Poznavaoci oba pisma ће се правити слепи, jer ih ne interesuje моја прича. Pitaju me koje sam vjere. A ja...
Književna kritika uglavnom Ivu Andrića predstavlja kao pripovedača po osnovnom opredeljenju, uzimajući u obzir činjenicu da pripovetka zauzima središnje mesto u njegovom književnom opusu. I kada govorimo o njegovim romanima, uviđamo da su isti sastavljeni od određenog broja međusobno povezanih priča. Priča, pričanje, pripovedanje prerastaju...
Zakoni! Kanoni! Pravila! Sistemi! Pravde i nepravde! Kao da je život računica, puka jednačina od svega poznatog što se sabira, deli, množi. I oduzima! Narod voli da oduzme sve što se oduzeti može. Posvećeno Mariji Tako da poginu grešnici od lica Božija, a pravednici da vozveseljatsja! ...