17 okt Veči sluškinja III deo: Knjiga i film ,,Derviš i smrt’’

U završnici polemike na temu odnosa knjige i filma ,,Derviš i smrt’’ valjalo bi obratiti pažnju na način na koji je predstavljeno vreme u knjizi i filmu. U prvom delu knjige radnja je prilično usporena, dominira laganiji tempo u pripovedanju. Ali, kako sazreva odluka Ahmeda Nurudina, tako se primećuje i brži tempo u drugom delu. Koliko o proticanju vremena saznajemo gledajući film? Najjednostavnije rečeno, ne saznajemo ništa. Zanimljivo je da nam u knjizi dve neobične rečenice možda ukazuje i na vremenske odrednice, na granice koje bio odredile i samo trajanje Ahmedove tragedije. Reč je o onom lirski obojenom i poetski nadahnutom priznanju:

,,Žuto rebrasto lišće pada s drveća, ono isto što sam ga dodirivao proljetos, želeći da me protoči svojim tokovima, da postanem neosjetljiv kao biljka, da venem svake jeseni i cvjetam svakog proljeća. A eto, desilo se drukčije, svenuo sam u proljeće a cvjetam u jesen.’’

Nemoguće je ovako predstavljeno vreme, koje se samo rečima može uobličiti, smestiti u jedan film.

Kada je reč o izboru glumaca, možda je to jedina vrednost ovog filma. Boris Dvornik kao lepuškasti Hasan. Tada neobično lepa Olivera Katarina je bila odličan izbor za ulogu kadijinice i velika je šteta što njeno glumačko umeće i fizički izgled nisu bolje iskorišteni, već kadijinica i u filmu postaje manje nego epizodni lik. Čuveni Velimir Bata Živojinović u originalnoj glumi iznosi lik muselima, kao i Pavle Vujisić ulogu mrzovoljnog muftije. Ipak, glavni lik ostaje otvoreno pitanje čak i kada je reč o glumcu koji ga je igrao. Ahmedov fizički izgled nije dovoljno predstavljen u knjizi. U portretisanju derviša Selimović stavlja akcenat na njegov unutarnji, misaoni, emotivni svet. Zato je režiser imao potpunu slobodu kada je ulogu Ahmeda Nurudina dodelio Voji Miriću.

Kada odgledamo film, i posle njega pročitamo knjigu po kojoj je film snimljen, iako smo je pre gledanja filma već pročitali, suočavamo se sa problemom ograničene slobode i mašte. U filmu imamo gotove, predstavljene likove, a dok čitamo knjigu raspolažemo podacima na osnovu kojih ih sami oživljavamo i vajamo u svojoj stvaralačkoj, čitalačkoj mašti. Nakon odgledanog filma, glumci koji su igrali pojedine uloge, mimo naše kontrole prodiru u našu misao i nameći nam se da ih zamislimo dok čitamo knjigu. To je izuzetno teška borba u mislima, jer nekada gotovo nesvesno zanemarimo pripovedanje i oslonimo se na ono što smo videli u filmu.

Možda je nekada film samo imitacija dobre knjige. Ako je tako, treba da držimo na umu da je original uvek jedan, a njegove kopije mogu biti samo kopije. Film neretko vrši direktan uticaj na čitaoce. Film je kompletna slika likova, prostora, vremena i radnje. Filmski proizvod nudi gotovo rešenje, što opet upućuje na ograničenu slobodu publike. Zato najpre treba govoriti o lenjosti koja neretko ume da potkupi kako stvaraoce umetničkih dela, tako i one koji umetnička dela tumače. Istina je da su se scenaristi i režiseri ulenjili, pa nastoje da snimaju filmove po dobrim knjigama. Čitaoci se ulenje i smatraju da je ,,lakše’’ odgledati film nego pročitati knjigu, jer zahteva manje vremena i brže se sazna ,,o čemu se tu radi’’.

Neminovno, film mora izostaviti pojedine segmente knjige, mora drugačije oblikovati pripovedanje, likove portretiše odabirom glumaca, vremenska ograničenost u trajanju filma zahteva da se pojedine epizode izostave. Ipak možemo govoriti i o drugačijim vidovima mašte koju omogućava film. Nije film zatvoreno umetničko delo koje nas kao gledaoce sprečava da se upuštamo u tumačenje. Ali, knjiga je tvorevina koja počiva na lepoti pisane reči i film koji sam čitalac razvija u svojoj glavi dok čita knjigu zasniva se isključivao na pisanoj reči.

Da li je književnost zaista večita sluškinja? Da li je njena osnovna uloga da robuje drugima, da udovoljava prohtevima drugih umetnosti i nauka? Ili je književnost jedna jedinstvena, samo po svojoj lepoti korisna umetnost, jer predstavlja nešto lepo, istovremeno služeći samo onom što je lepo.

Autorka: Mirjana Zarić

Fotografije: tvprofil.net