U masi Neporubljene sklapaju se reči I bezvremeno plavetnilo pope se iznad međe znanosti Milioni snova spojiše se I zavlada haos Početak postanja i ljubav bez veka Bi zemlja I bi nebo A na nebu krug svetlosti I u njemu golub Autorka: Milena Perić Izvor fotografija: pinterest.com ...
Još uvek te krijem u svežnju papira Od pogleda silnih što mi život krate. Osmehom te štitim od vanjskoga sveta. Rečima te ljubim u čelo i oči. Na prozoru sedim dok su sitni sati, A na papir pada svetlost sa balkona. I ruka mi leti od slova do slova Preteći taj trag...
– Pogledaj me. Pogledaj mamu, ljubavi. U šta to gledaš? Šta je bilo? Znala je ona šta je bilo. – Nećeš da govoriš? Zašto samo gledaš u zid? Znala je ona zašto gledam u zid. Kao što je znala i šta gledam na zidu. Nekad je bio...
Crno. Samo to nam prekri široko plavetnilo – izvor života i gusta magla pade nam na oči, a tama se spusti na dušu. Ni na kraj pameti mi nije zašto je to tako. Možda zato što drugi tako žele. Možda smo mi samo marionete na ovoj...