Tih je dana mladi, zaneseni ulični hodač, pisac, istraživač, naučnik, sve u svemu doktor anksioznosti i sanjarenja Mančmelov (kako su ga svi zvali), vreme provodio po barovima, ulicama i klupama Zemuna. Bio je opsednut smrću, jer je i sam osećao da je za njega život...
Maloumne kasirke Više se ne osmehuju, Broje pare, ostaju dužne dva dinara, Ja im i to opraštam, Kao i to da su mogle biti nečije sve. Dok su bile u majčinom stomaku, Dok su jele kašu, Dobile prvu menstruaciju. Sve to potrošeno vreme, A mogle ste nekome biti sve. Alkosi ispred diskonta pića, Mogli ste nekoj...
Porodica Grk, ako niste do sada čuli za nju, bila je pravo oličenje ljubavi i razumevanja. Otac Aleksandar, majka Katarina, sin Giriček. Giriček je uvek želeo da ima i jednog brata, ali očigledno nije bilo uslova za još jedno dete u porodici. Međutim, ko će...
Samo su oni retki „srećnici“ znali za nju. Rupetina na ostrvu. Tamo je jednog prohladnog popodneva ušao advokat Đoka. Bio je najveći advokat Zemuna, zasigurno. Ni sam nije bio svestan kako je došao do ostrva, jedino što je video u daljini bio je čamac koji...
Jedan se semafor, u jednome malom gradu pokvario. Nesrećna žena, bolovala je od Parkinsona, pregazio ju je auto. Psu što su ga sva deca u kraju volela creva su prosuli na pod. Jedan se ciganin uplašio. Jedana lepotica je zaboravila karmin kod kuće. Ptice su samo letele. Debeli Rus koji je okupirao sve pivnice Blizu...
Ako mi otvoriš srce, Zažmuri… Jer videćeš ptice što više ne lete, Nasukane brodove, Bezdušne ljude, Usamljenog kapetana, Propale revolucije, Ciganku sa ružom koja se smeje. I tada… Tada ćeš zaplakati, Tada će ti se u srcu probuditi tuga, Tada će ti utrnuti noga, Tada će te silovati neko koga voliš, Tada će te gazirani sok opiti, Tada ćeš...
(MESTO GDE SAM MOGAO ZASPATI) Postojalo je mesto gde sam mogao zaspati. Kada si u pustinji svaka je oaza i moguća laž. Čitav život spavam sa lažima. Nekada je ona ženskog roda. Nekada sam to ja. Postao sam zombi. Ne posećujem groblja. Podsećaju me na to da živi postoje. Patetično je pričati o etanolu. Odbijanja...
To je bilo jako slatko dete. Sećate ga se, možda, on je onaj slatki Sergej Prepelica, što je živeo u Zemunu, tamo gde su one velike bele zgrade. Baš je dobro igrao basket i bio je emotivan, mislim, pre nego što je otišao u ludnicu...
Pre mnogo godina, bilo je to između dva svetska rata, u jednom malom primorskom mestom živeo je čovek koji se rodio slep. Nije se školovao, nije čitao knjige, ali je zvučao kao nadljudsko biće. Naravno, to je u očima ljudi iz okoline samo probudilo potrebu...
Tada sam zavoleo pecanje. Mislim, kada sam sa dekom išao svakoga jutra do neke bezvezne močvare u kojoj skoro i da nije bilo riba. One koje bih upecao, izgledale su bolesno. Jednoj je čak nedostajao deo tela, ali da stvar bude još jezivija, ona je...