Ako mi otvoriš srce,
Ne slušaj…
Čućeš dečiju graju,
Lavež pasa,
Baku sa donjeg sprata koja se dere,
Pijanog rođaka,
Političkog neistomišljenika,
Jedno smrskano koleno,
Loptu koja se zakucava za obruč,
Reku što teče, zajedno sa svima.
Ne slušaj…
Poveruj da vreme ne teče.

Ako mi otvoriš srce,
Ne osećaj ništa…
Neka te ne pogađa laž,
Nepravda, grozota…
Neka te Bog ne čuje,
Neka te ne pogleda sova,
Dok čekaš
Onaj prvi jutarnji autobus,
Nakon razočaranja.
Neka te ne osude oni koji su krivi,
Zbog onoga što si zgrešio…

Ako mi otvoriš srce,
Neka kraj tebe bude katanac…
Ne dozvoli da se ta velika iluzija,
Preseli u tuđa srca,
Jer veruj mi…
Nema na ovom svetu toliko metala,
Da se iskuje toliko katanaca,
Da se brani toliko srećnih,
Da se ne izgubi nada,
Ljubav… Ljubav… Ljubav.

Ako mi otvoriš srce.
Sipaj u njega sebe.
Možda u tom brodolomu,
Ti postaneš onaj koji je spasio svet…