Sanjam da radimo. I imamo godišnji odmor. Kampujemo. Staro društvo, odabrana ekipa. Nisi došao sa suprugom, ona čuva vašeg sina. Dovezli smo se džipom, polovan al' radi. Pokazuješ mi kompase, spravice, gedžete...
Početkom maja smo u prirodi. Improvizovani sto i dve klupe na obodu šume. Neko ih je tu smestio davno. Tišina. Mir. Par vikendica u daljini. Častiš za rođendan. Crno pivo i čokoladice. Dobra muzika u mobilnom telefonu. Dopuštaš mi da ti ljubim gola leđa i mazim kožu usnama. Uzimaš me za šake smeštaš ih na svoje grudi. Ne idemo...
Na koncertu smo. Sedimo. Pijemo. Izbija tuča. U blizini. Klinci. Skinhedsi, metalci, pankeri. Lokalni ludak nam prilazi. Kaže mi: "Video sam Đavola, jebote ! Video sam gaaaaa !!!" "A je li? I ja sam, juče, kada sam gledao TV dnevnik." Dajemo mu pivo. On odlazi. Jebiga, toliko nam malo ljubavi fali par koraka jedni prema drugima par koraka ali to se...
Ima već više godina od kada znam za njih. Ponekad sam bio samo usputni posmatrač, slučajni prolaznik a na nekima sam i aktivno učestvovao. Ljudi su na njima diskutovali uglavnom o politici, muzici, ljubavi, seksu sportu, književnosti, kupoproprodaji, religiji, horoskopima kućnim ljubimcima i kulinarstvu. Tu i tamo bih upao u neku inteligentnu, svrsishodnu raspravu pročitao...
Kao mali imao sam problem: dva kišobrana u sobi a ne mogu da nađem nijedan.Tražim treći od ukućana, žurim, izlazim čudim se juče su bili tu. Kasnije u životu imao sam problem: tokom razgovora ponekad pitam prijatelje "šta je bilo sa tim i tim parom, bili su vereni?" i kada dobijem odgovor da su raskinuli nekako sam...
Devojko znam da svojim kosmičkim očima komuniciraš sa šumom kristalnim mirom oni hoće da ih podučiš kako se ovladava mačjom telepatijom da, osećam koliko slano zvuči potmuli plač u svitanju gorčine. Devojko voziš se iskričavim šinama po koloseku ludila haos, lokvanji i strah ukusa krvave čokolade. Devojko monsuni i meso su oko tebe isključi se iz te odurne priče kada uključiš šesto čulo. Devojko putena vetrometino nesputanog duha ne znaš gde...
Mesec je bio pun a veče lepo i pomalo sveže jedno od Onih večeri. U parku, u kućici, na drvenim klupama su sedeli: Marija (16) Milan (23) Nevena (18) i Kosta (19) Sedeli su za drvenim stočićem pili liker od višnje delili keks na meru i gledali u Mesec. Marijini roditelji su se razvodili Milanov otac se nedavno ubio jer je otpušten...
Bili smo u četvrtom osnovne i svi smo bili zdrava, lepa i negovana deca. Bilo je to "jako odeljenje", a ja sam bio jedan od boljih u razredu. Ta godina je bila jedno fino, detinje zezanje bajka, trčanje i šala. Sve nam je išlo od ruke. A onda je jedna devojčica sa lošijim uspehom na kontrolnom iz...
Pedesetogodišnji Goran Veličković zvani Grof nije tako tragično doživljavao svoje prve zatvorske dane. Samo osam meseci za privredni kriminal je zvučalo kao dobra pogodba. Manji zatvor u blizini rodnog mesta, ništa CZ, ništa Niš. Malo bereš paradajz, malo ovo, malo ono, higijena jeste loša, društvo...