Usklađuješ ljubav prema mrtvilu i samoći očekujući izvorne zahteve svojih ( i svačijih? ) životnih promašaja. Bacaš imaginarnu udicu i duša se koprca, određuje poreklo mraka dok je odnose staze oprljene stopama lakeja i udvorica, utabane opancima heroja i podlih gnoma. Staza truleži je prva, romori...
Istina je: život je prečesto borba i nadmetanje i možeš ga uporediti i sa jebenim američkim fudbalom: stvari se odigravaju brzo surovo je, sirovo i bolno pravila se često krše a publika je rulja koja traži spektakl i krv. Oko tebe je gomila budala i neko uvek želi da te sjebe drži što niže i u...
U ćošku je, ceri ti se. Mrmlja: ne još zadugo, ne još zadugo. Ovo nije tvoj ili njegov horizont. Svi ste vi greške evolucije. Mutanti ultraljubičaste vaseljene. Ne huli. Upitaj doktora Spoka. Preživeće samo srednje tupavi. Nisi dovoljno poslušan. Ne vredi, salamanderi ne padaju sa neba tek tako. Reci sebi – pokreni se, Venera u...
Što više stariš i što više ljudi poznaješ češće ćeš boraviti unutar ili ispred te sive, morbidne, te hladne prostorije. Ne umiru samo osobe koje poznaješ. One imaju i očeve i majke, braću i sestre momke i devojke, muževe i žene kćeri, sinove i ostalu rodbinu i svi oni idu na onaj svet. Biće situacija kada ćeš...
Jednostavno se desi. Zaglaviš. Prvo, rodiš se. Nisi totalni gabor, ali ni previše lep. Drugo, rodiš se u Srbiji/Jugoslaviji. Preživiš samoupravni socijalizam, građanske ratove, sankcije, bombardovanje, kvazirevoluciju, eksploziju vojnog magacina i poplavu. Za sada. Godine začas prolete. Levitiraš u neoliberalnoj tranziciji na balkanski način. Roditelji su...
Egzistiram i čitam. Znam: potrebna su stoleća. ( zašto dan ne traje 72h neto? ) Skroziram ljude: slagani su. Uplašeni su i predali su se. ( ruke u vis, ruljo! ) Grad je formaldehidno mrtvilo. Zavijam na Mesec sa daždevnjacima. ( listate li dnevnu štampu? ) Mačke se uskopistiše. Pare se u porama sna. ( mokri...
Vidim ga. Njega. Đavola. Ponekad je to prazna, ustajala konzerva sardina koja te gleda iz kante za smeće ili svetleće oči koje te fiksiraju iz dubine septičke jame. Pacov u podrumu koji ne beži već se propinje na zadnje nožice i kezi ti se. Jednom mi se na momenat učinilo da dečak na ljuljašci u parku ima rožčiće...
Ušao sam polako, prethodno kucnuvši tri puta. Zgrčen za radnim stolom, pio je čaj u polumraku. Iako smo bili istih godina, njegovo maleno telo je bilo izjedeno reumatizmom više no ikad, i, shodno tome, on je totalno preuzeo ulogu Mislioca, dok je uloga Izvršioca trajno...
Punio sam osam ili devet i sa svojim, već davno razvedenim roditeljima šetao šumom, sa igračkom u ruci na svoj rođendan. A onda opazismo gusenicu džinovsku, crnu, narandžastih pruga dlakavu, nemu i fascinantnu. Stajala je tako, moćno i gordo. Majka upita "da li je živa?" a otac krenu da to proveri žarom cigarete. Ona mu reče...
Jemčio sam za begonije: pravnički podesio besedu samosvojnosti. ( aplauz, praporci, za svoje postupke jedino mimikom odgovaram ) Ućutali ste. Zbunjenost povija reč. ( hajka pucketa ) Tamničar mog bića po kladencu omamljen baulja. Rotira i uliva trome spevove srž užadi eonskih. Autor: Marko Antić Fotografije: favim.com ...