-Šta je za tebe kuća? -Kuća? -Da. Kuća. -Je l’ ovo opet neka tvoja igrarija sa mojim mozgom od ranog jutra? -Radim neko privatno istraživanje. -Pa si našla mene da istražuješ? -Malo. -Kuća je valjda tamo gde živš. -Samo to? -I gde klopaš, spavaš, obučen si kao kreten...
Aplikacija na telefonu kaže da je napolju minus jedan stepen. Sedim na prozoru, među kolenima stiskam šolju čaja od mente, a među smrznutim prstima cigaretu. Decembar je, pada sneg. Noć je. Jedino ekran telefona svetli. I poruka koju ne želim da otvorim. Minus jedan, kaže aplikacija. Minus...
- Hm, da ipak skinem minđuše? – trepnula sam. - Što se mene tiče, možeš i duks. - iscerio se. Isplazila sam se i zakoračila. Kazaljka se zaljuljala od trideset do sedamdeset. Par trenutaka napetosti i...
U blizini mog stana je park. U tom parku je jedna klupa. Sa njom volim da se družim kad izgubim dirigenta u sebi. Kad za sobom vučem raštimovan orkestar i šest pijanih baritona. Na njoj sam se ljubila sa jednim dečakom. Onim koji je pisao bajke....
Dan drugi. Sedimo pored prozora. Mali kafić na ćošku. Negde u Beogradu. - Njemu donesite produženi espreso sa mlekom, a meni ćete bokal apsinta! – osmehujem se konobarici. - Mala se šali od ranog jutra. Molim te, napravi joj čaj – pegla situaciju. Konobarica odlazi od stola, a...
- Ćao - Zar ti nisi obrisao moj broj? - Jesam. Ali znam ga napamet. - I? - Pitao sam se šta radiš...