Rasplela sam kosu i dopustila da vetar iz nje razveje i poslednje zrno peska vremena koje smo proveli zajedno. Ne osećam više znoj na svojoj koži, ni tvoje poljupce u smiraj dana. Ne sećam se ni zvezdanog neba one noći kada si mi pričao najlepšu ljubavnu priču o Vali i Muri, one noći kada...
Želim da zabeležim Sve mirise Koji su okruživali moje i tvoje poznanstvo prizvuk kiše na kožnoj jakini italijanskog belog mošusa dodir blage anksioznosti neki parfem koji je nosio prolaznik miris lipe amfiteatra u kom sam pisala maturki sastav I onda tvoja kosa rano leto kasno proleće imala sam duge crvene nokte lepljiv sjaj koji mi je drugarica pozajmila zvuk taksija zveckanje alki tvojih narukvica ogrlica Nepravilnosti tvog lica zuba i brade Želim da ostane zabeleženo da...
Pa ti bi opet da porasteš. Da celom svetu pripadaš, a ne budeš ničija. Takva. Nikakva. Hej, pa ti bi opet da porasteš! A ne vidiš da ti kiša, niz kosu, po šakama pada. Kao one neponovljive reči, kojima bi se istina opisala. Pa gde ćeš takva? Ista, a od sebe, uvek drugačija. Zar misliš da će, ti tabani, trajnu stazu, da utabaju? U iskrivljenim...
To more u tvojim očima, boje zemlje. Je sve, po čemu bih bosonoga hodala. Zaigrana, u ritmu tvojih misli. Koje se prepliću, sa mojim iluzijama. Po mraku gradskih ulica. Prikrivena senkama, na tvojim ramenima. Preko kojih bih noću, beskrajno prelazila. A ujutru opet bila, na kraju sa kojeg sam krenula. Sve planine bi se urušile, da mi prsti do tebe dosegnu. Ne...
Tako je lako biti žena, a ne biti ništa od onoga, što ženom smatraju. Jer ti nisi proporcija očnih kapaka. Ni sinhronizovani, trzaji trepavica. U tebi ništa ne teče, u ispravnom smeru. Jer dovoljno pravo postojiš, da vazduh nepravilno struji, kroz tvoje nozdrve. Toliko čulno, da udišeš i izdišeš tonove. Ni tvoji prsti, nisu konopci, koje će neko da veže. Već...
Nisam glup čovek. Shvatam kompleksne pojmove poput vremena i prostora. Dobra i zla. Umem i lepo da se izrazim kada govorim o tome kako je sve to relativno. Ali kada se nađem pred ženom koja po vetru pusti kosu da joj padne do kukova, zaćutim. Nemam šta pametno za reći. Jer...
Sve što joj je ostalo od njega bila je jedna pjesma napisana u rokovniku u kojem je nekada davno, još kao srednjoškolka, zapisivala citate iz omiljenih knjiga. Govorio je da je lijepa i da bi se lako mogao zaljubiti u nju...
3:05 Pokušavam da te zadržim U krevetu U snovima O, pusti me bar jednu noć, guši me sve što smo bili i što sada nismo O, kako me je samo nerviralo tvoje kritikovanje Dostojevskog i moje opsesije njime Bila sam ljuta kada kažeš da je suviše detaljisao ,,Imao je dobre ideje, ali...
To je posebna sorta ljudi. Pre će patentirati drvenu peć (koja traje), nego poverovati da je moguće živeti u sreći (koja zaglupljuje). Ako problem ne postoji, oni ga izdejstvuju po hitnom postupku. Kreativni su. I dvaput više nezadovoljni. Jedna od mnogobrojnih mene pripada tom plemenu,...
Davao je sebe. Toliko. Da znam da treba da ćutim. Još uvek. Ponekad. Da izgovorim fališ mi, samo onda kad osetim njegovo ime na svom telu. Onako, šapatom. Tiho i nežno. Dok niko ne sluša. Ne oseća. Sem nas. Voleo je „Priču“, a ja sam...