Čarsavom bih gušila sunca Uhvatila traku Svezala kosu - I potopila se u šolji Više me ništa iz nje ne bi izvadilo Ja znam da ako te ne bude bilo Grizla bih teme svoje Srce ostavila da se smrzne kad me ugreje prva zima Oči bih otvarala noću kada je manji mrak Kada me ne...
Znam da sam ljubav volela u jednoj ruci stišćem vetar i gušim ga U drugoj robujem vremenu preprodavajući isti zgaženi plastični zavijutak- Gledam most Dugo Ne grizi donju usnu- znaš da se posle preispituješ zašto si to uradila Stavljam nanovo čelicne rukavice i okopavam ljiljan; Ima nečeg u tom cveću U jednoj ruci stišćem vetar i...
U Bulevaru Proletera svi te žele, Prodaju ti voće i nude žene, A to je prostrani drum, Kojim prođu sve čerge, I sve sretne i sve lete. Kada prolaziš njime, Miriše neven, On raste poput drveta da golica zvezde, A na njemu majke, klovnovi i poete, Suše pantalone, komplete i žakete. Musave devojčice, Sa ugla ulice...
Ne možeš da spavaš, Jela si dinje, A ti ih polivaš medom, I ljuspe bacaš pticama, Da ne ogladne čekajući jutro. Mrsiš kosu i gužvaš deke, Ne voliš duga ulična svetla, Želiš da ti pričam bajke, U kojima su zla samo delo sete, Kao naivno i malo bolesno dete. Glava ti se utisnula u jastuk, Pod...
Još uvek te krijem u svežnju papira Od pogleda silnih što mi život krate. Osmehom te štitim od vanjskoga sveta. Rečima te ljubim u čelo i oči. Na prozoru sedim dok su sitni sati, A na papir pada svetlost sa balkona. I ruka mi leti od slova do slova Preteći taj trag...
– Pogledaj me. Pogledaj mamu, ljubavi. U šta to gledaš? Šta je bilo? Znala je ona šta je bilo. – Nećeš da govoriš? Zašto samo gledaš u zid? Znala je ona zašto gledam u zid. Kao što je znala i šta gledam na zidu. Nekad je bio...
Vertikalno ili horizontalno. Nisam nikada razmišljala o tome kako te volim. Možda količinski i ne toliko zadovoljavajuće kao prostorno i vremenski određeno, nekim mojim satom. Mnogo ili malo. Koliko mi znači to tvoje ljubljenje pogledom kada smo ljuti. Možda onoliko koliko čestica ima u nekom mom...
Crno. Samo to nam prekri široko plavetnilo – izvor života i gusta magla pade nam na oči, a tama se spusti na dušu. Ni na kraj pameti mi nije zašto je to tako. Možda zato što drugi tako žele. Možda smo mi samo marionete na ovoj...
Kuda? Usamljene su ulice, glasni koraci. Ljubav je napravila izuzetak. U tihom svetu bez glasnih poteza, začuo se treptaj jednog srca. Namešteno drugačije, zaslepljeno drugim bojama, neko ga je ipak uzeo. Podesi srce na lupkanje, reče meni neko stran. Dužna sam svima da glasno kažem ko ovde koliko voli. Lepo beše gledati dolazak nepoznatih lica, slučajno...