Posao džez balerine u nekom od noćnih klubova New Yorka pedesetih godina naizgled je bio kao bilo koji drugi posao djevojke koja se bavi plesom. Ipak ja nisam bila kao druge djevojke, bar kada je u pitanju sreća. Nekako bih se uvijek okliznula. Tako i...
Glasna muzika je izazivala potres u telima svih gostiju noćnog kluba Vitraž. Violeta je lagano ispijala džin-tonik i pokušavala da izdrži ovu noć koja se valjala u istosti melodija i ljudi. Pored nje Svetlana se lagano gegala, vidno pripita u svojim čuvenim trinaesticama i izgovarala...
- Gde si ga našla? - Nisam ga tražila. - Dobro, gde ste se upoznali? - U klubu. Pozvao me je da dođem za njegov sto. - I ti si došla? - Nisam imala svoj sto. Dobro, imao je osmeh i oči. - Osmeh i oči? To imaju svi! - Osmeh i...
Stojim ispred vrata nekog picnutog kluba, lik iz obezbeđenja me opipava. Mislim o suncu, dugo ga nema. Gledam neke noge u štiklicama što prođoše. Sija, ali ne baš kao sunce. Okej, ovo verovatno prelazi tu neku granicu između pretresa i seksualnog uznemiravanja. Ali dobro. Šta je petak...
Noćni klub polako se punio. Povukao sam se dalje od reflektora i svjetala. Mamurluk je bio opipljiv. Ljepio mi se za sljepoočnice i zatvarao mi oči. Odlučio sam izliječiti ga pivom. Žmirio sam kad mi je prišla. - Mogu li te zamoliti za cigaretu? - Naravno. Zapalila je i pogledala me. - Piješ sam...
Imam trideset godina i nemam većih problema. Imao sam normalno djetinjstvo, imam normalne roditelje i svi se slažu da sam normalna osoba. Ne zamaram se suvišnim pitanjima o smislu postojanja i živim u skladu s onim da je bitan doživljaj života, a ne smisao istog. Nervoza...
- Još da ti namažem nokte i vraćam te kući. - Neću kući, tetka! Hoću da ostanem da spavam kod tebe. - Nema spavanja, večeras idem u život! - Gde je to? Nisam bila tamo, vodi i mene! Posle pola sata nadmudrivanja, Nađa je ubedila mamu da će ostati...
(Na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme.) Književno veče u klubu. Mladi pokušavaju da ispričaju šta su umeli da napišu, koliko bi hteli, mogli. Od njih nešto starija dama zalutala tu namerno da ih vidi, čuje, da im podršku, svojim poslom. Kad, ne lezi vraže, „zalutao” i jedan...
Problem tog mladog, a „boemskog” duha sveo bi se tek na jednostavnu činjenicu – prolaznost! Kada bi postojao u fizičkom obliku, mogli bismo zaključiti da bi on bio potišten saznavajući tu „podsvesnu tercu” – vreme teče...