11 dec ROTACIJA SISTEMA

(Na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme.)

Književno veče u klubu.

Mladi pokušavaju  da ispričaju šta su umeli da napišu, koliko bi hteli, mogli. Od njih  nešto starija dama zalutala tu namerno da ih vidi, čuje, da im podršku, svojim poslom. Kad, ne lezi vraže, „zalutao” i jedan preraslih godina mladić. Uredno se izljubio sa nekima od prisutnih, sa nekima rukovao. Gleda okolo, traži staklastim pogledom ko bi ga znao šta ili koga.

Bacio oko na ženu, još dok je ulazila u klub. Nije ona previše štrčala iz te gužve ili nije toga bila svesna. Bilo ih je još približnih godina, malo mlađih, možda sličnih izgledom i mislima. Mesta za sedenje nema baš dovoljno. Sve jedno. On je stajao i dok je bez ustručavanja i molbe, bilo kome upućene, mogao da sedne. Prilazi stolu za kojim sedi sama i započinje razgovor.

ON: Oprostite, lepa, dražesna gospođo, da li je slobodno sesti za Vašim stolom?

ONA: Izvolite.

ON: Vi niste odavde, mislim iz P…

ONA: Kako kad.

ON: Ne razumem.

ONA: Je li to važno u ovoj gužvi?

ON: Kako ste Vi lepi, nasmejani, fensi, uživate.

ONA: Može mi se.

ON: Hoćete da popijete nešto?

ONA: Ne, hvala. Već sam zamolila za kafu, pre nego ste se pojavili, ali su rekli da je nemaju. A nisam ni žedna.

ON: Ni vodu, mislim sa votkom.

ONA: Ne, hvala.

ON: Molim Vas, bar nešto.

ON: Ako baš hoćeš da budeš džek, onda nešto gorko.

ON, po imenu oslovljava konobara i zamoli da lepoj dami donese pelinkovac.

Piće stiže. On imao čašu piva u ruci, ko zna od kada i ko zna koju.

ON: E, pa živeli lepoj dami.

ONA: Možda ne bi bilo loše da znam ime mladom gospodin? – već pripitom i urađenom, koji se tako trudi oko potpuno nepoznate žene.

ON: XY, draga , dražesna.

ONA sa osmehom: I lepa, treći put.

ON: Ovde nisam baš imao prilike da vidim takvu damu.

ONA: I nećete.

ON’: Gde ste do sada bili?

ONA: Po svetu.

ON: Vidi se.

ONA: Šta?

ON: Tako interesantna, privlačna.

ONA: I lepa – izgovara sa širokim osmehom. – Ako to lepa ponoviš još jednom, dobićeš batine.

ON: Zbunjen sam.

ONA: Izvini, bilo je potpuno namerno.

ON: Izvinite, Vi ste ovde gost?

ONA: U klubu da, u svojoj kući gazda. – Namerno provocira da vidi šta nepoznati hoće.

ON: Živite sami?

ONA: Ponekad sama, ponekad sa sobom, a desi se i sa predsobljem.

ON: Zar je to moguće?

ONA: Nemoguće je najmogućnije kad je istina.

ON: A zašto me ne pozovete u goste, da se malo družimo, pričamo?

ONA: Na primer, zato što neću. Da li ste zadovoljni odgovorom“

ON: Nisam, ali mi je žao’.

ONA: Čega ili koga?

ON Ćuti.

Počinje priča o poreklu, ko koga zna i ne zna, o mamama, tatama, braći, koja dovodi do poziva na čašicu razgovora u njegovoj kući u prisustvu njegove majke.

ONA: Ti bi kao hteo da mi nabaviš najbolju drugaricu, da me zbrineš?

ON: Zar je moguće da nemate nikoga?

ONA: Siroče!

ON: Mislim tako zgodna, šarmantna, fensi.

ONA, kroz osmeh: I lepa.

ON: Zašto sama?

ONA: Ne voli me niko, a i karakter mi je nezgodan. Ne svađam se. Ne psujem. Kad mi je teško ne žalim se prolaznicima, ni u kafani. To lepo stavim u pesmu, pa ko preživi.

ON: Ne razumem. Ni to za pesmu, ni da Vas niko ne voli.

ONA: Ni ja. Šta ćeš, ne možemo sve znati. Život je čudan momak.

Konobar, na njegov mig, doliva gospođi piće u čašu, koje ona nije ni probala. Zamoli ga da to više ne čini. Pogledom joj je objasnio da kavaljer insistira na tome. Osoblje mora da sluša.

ONA konobaru: Izboriću se već ja sa ovom „simpatičnom” pričom.

ON, čuvši je: Ne morate da se borite sa mnom. Ja ću odmah tužan sam otići.

ONA, kroz osmeh: Zašto, a plakanje na ramenu?

ON: Malo ste me izblamirali pred osobljem.

ONA: Ma ša te gabri, znaju te oni. Ti si njihov. Ja se ovde borim sama. Čaša se nervira što je ne uzimam u ruke.

ON: Uh, dobro je.

Pesničko veče se završava. Publika polako napušta klub. XY bi hteo još da sedi  „prijatno” ćaska, ne zna o čemu. A tako bi puno imao da kaže biranim rečima tipa lepa, dama, interesantna, fensi, neobična…

ONA: Drago mije da smo se „upoznali”. Ja sada palim.

ON: Pa gde sada kad je najinteresantnije?

ONA: Pa do mile volje možemo da pijemo, jedemo ta g…., natežemo priču ne bismo li …

ON: Nije baš tako, ja sam…

ONA: Mojne sine, mojne danas, mojne sutra, mojne nikad više. Živ ti bio, zdrav i lep svojoj mami, koju neću upoznati. Lepo spavaj, kad budeš mogao, imao vremena.

ON: Ali, nisi mi dala ni telefon! – Sa Vi brzo prelazi na TI.

ONA: Ne koristim telefon. Ja to putem pegle.

ON: Ali… A taksi, prevoz?

ONA: Znam odlično gde je taksi stanica. A mogu i na metli. Imam onu na sklapanje u torbi. Tako sam i došla.

ON: Ej. Slušaj!

ONA: Ćao. Predstava gotova. The end.

Gospođa ode kući da ovo zapiše. „Simpatični” gazda novog rok kafea ostade, možda da „prepriča” razgovor , ne znam sa kojom damom koju će možda sresti danas, sutra, malo sutra ili, kad god još neko bude hteo da se malo našali ili nešto sazna o nepoznatoj kategoriji živećih u palanci. Izlazeći  iz kluba primeti one koji tek dolaze. Priča polako postaje jasnija.

Sutradan, na komsinica@internet.com dobila informaciju za odbranu od ljubaznog: „Ako te kojim slučajem bude smarao, a može da se desi, kaži da ga je pozdravio tvoj rođak XY bokser.“ Kad bude dobila još „poverljivih” informacija počeće sa pisanjem prave priče. Možda joj nađe mesto u nekoj zbirci priča koja bi se mogla zvati  VESTI IZ NESVESTI ili SA PALANAČKE KALDRME.

Autorka: Zorica Perović

Izvor fotografija: pinterest.com